subota, 17.09.2011.
...od krumpirića do koze...
Ja san tribala bit muško(i o tome ce ići priča)!
Jesan!
Priroda je negdi dobro zakazala....
Rodila san se 23 dana prije termina pa si ja još nekako virujen da mi je u ta tri tjedna i neš sitno tribala narast ona muška stvar, jel...znate koja....ali, nije didi imala vrimena čekat!!
No, dobro!
Dakle, nakon šta san se rodila...
...baba je misec dana plakala da ću umrit jer mi je glava veličine sjemenskog krumpira(mogla san i gore proć...da san se rodila na vrime rekla bi da mi je glava ka tikva...baba je uvik sva u poljoprivredi bila)...
No, narasla glava, narasle guzice, cice, sva san izrasla i više nego san ja tila...a zašto?
Zato što su moja mater i otac odlučili da ja ne buden mala i kupili kozu.
Je, kozu!
I, tovili me kozjin mlikon!
Dok ga nisam počela odbijat, prolivat, sakrivat, i šta ja znam šta sve ne samo da ga ne bih pila.
Dobro se sićan tetrapaka alpskog mlika...
I, baš čudno, svako pakiranje koje je mater otvorila smrdilo bi mi na koze a ono koje san ja otvarala je bilo dobro.
Mislim, jesan se rodila s malon glavon ali, narasla glava pa i ono u njoj, nisam glupa, znala san da mater izvodi monade i uliva kozje u tetrapak alpskog mlika.
Kada san se počela mlatit s muškićima, pentrat na svako drvo, kada san prerasla cure u vrtiću za glavu, mater i otac su odlučili riješit se koze...a meni bilo ža, još san čekala da moja Milka, iako je koza a ne krava počne davat čokolade...može i obična nije morala bit ona s lješnjacima.
Ali, Milka se pravila mutava, šta je valjda i bila jer da je malo mislila onon svojon tupaston glavon znala bi da joj ide il čokolade il kraj.
Mater i otac nisu popuštali...il ću pit mliko il Milka ide...i tu se ka zadnji tračak nade pojavi mamina prija iz Austrije i donese mi tempere.
Ljudi moji, kojeg veselja....pokupila ja tempere i nestala.
Milka je za po ure bila na fleke, ljubicaste, naravno.
Ali, ni tu večer, ni dan posle, ni sedam dana posle, Milka nije davala čokoladu...ni jednu jedinu kockicu.
Koza jedna, da koza!
Jedino šta se dogodilo bile su poštene batine kojima me mater tila uvjerit da nisu tempere za farbat kozu...
...ali, moji ionako nikad nisu razumili ni moju kreativnost ni moje potrebe.
Milka je ošla, kažu da san je s gušton jela iako ne virujen.
Ja san izrasla u komad žene koja bi prije umrla nego popila šalicu čistog mlika bilo da se radi o kozjen, kravljem, ptičjem(ok, to bih pristala probat) i pitan se koliko bih drugacija bila da san izdržala još ta 23 dana, da mi je glava bila ka tikva misto ka krumpir i da nije bilo Milke.
Možda bih bila strpljiva, pametna i mudra!
Možda bih znala mučat kad triba mučat, lažno se smješkat kad se to očekuje, ne pitat kada je sve ko fol jasno...ali, ja to ne znan!
Nisan ni strpljiva nit znan mučat a pitan svaki put kada mi nije jasno...i nije mi ža...
Ako je Milka imala veze s tim onda joj pokoj duši...ma i ako nije....ali je, sigurno je.
Milka, fala ti šta san zbog tebe i ja koza!!!!
- 19:38 -
