- 
- 
- 
JJ-ove baljezgarije umjesto pisanja u dnevnik
22.12.2006., petak
moje zelje....
|
rekao sam sebi da necu duze od 10 minuta dnevno uzeti za blog... pa zato cu pisati brzinske postove i odgovoarati kad stignem... jer sam obecao da cu pisati... a i sad gledam i racunam... oko 1. cu ubrzati tempo da puknem do 1000 postova ili sad da se ustrucim, ali umor me je danas totalno preduhitrio... daklem jutros me zvao bratic za vozit njeovu zenu i sincica doktorici... mali ima temperaturu od nedjelje... danasje cetvrtak i oni nikako da idu doktoru... mislim , halo? ali ajde ja se jedva izvucem iz kreveta, ali ovo je doslovno bilo jedva, jos sma sanjiv puko prstom u nogu kreveta.. dolazim do njih, a ona kao ceka (te se ovom prilikom zahvaljujem mojim ukucanima za salicu kave) i on ceka.. on odmah ide i vozi bajk(jer nebi oni mene mucili da ih i vozim nazad, ne znam zasto ali ..) i sad ja gledam, na bajku je ona sjedalica z abebe to nema sanse da upadne kod mene u auto.... ali ajde otovrim ja fino gepek i odmah moj bratic (brat od tetke, z aone koji prate iz drugh vremenskih zoba ;) ) joj pa kako ce to uci, ajde da mi niti ne pokusavamo, ja kazem ne zezaj, nego stavi unutra , kako god ako vec hoce bicikloom ici... ali ne,... a malecki se vrzma uokolo u jaknici i spreman.. i meni zao njega... i vec krenuo uzeti nesto love , nek pozovu taksi... i nek se odfuraju i dofuraju nazad.. kad sam se sjetio jedne slicne epizode... bilo je otprilike isto tako.. samo sa starijim sinom, ali ja nisam stigao ici jer sam ujutro u 6 isao n aput, i ostavim ja fino kod mene doma 50 kn jer sam znao da nemaju da uzmu taksi , i d ami to ne moraj vracati, jer nemaju, ruku na srce , bratic mi se muci , radi kuci i radi nocne smjene... da se malo skrase.. i onda se vracam ... na vratima kiseli osmjeh mojih...ja pitam sta je bilo.. zamisli oni uzeli lovu i ona svejedno sa malim otisla biciklom, a tvoju lovu potrosila na slatkise i na kavu i virsle...(hrenovke) e tu mi se smrklo... kad su dosli , ja sam samo reko, ja sam ti dao posljednju lovu u zivotu i z aposudit i svejedno zasto... naravno ona se rasplakala jer kao mali je imao temp. 39 kad su mjerili kod doktorice, pa halo, naravno da jeste kad se vozio po zimi biciklom, i ja bi imao... reko, ne pricaj mi to, mozemo mi dosta pricatiali to mi ne pricaj, jer si mogla ici normalno... ali ne ti si kupila... i ond as ekao nasmijala "pa moramo se snaći" e tu mi je bilo dosta.... to mi sve sad prolazilo kroz glavu, i onda se sjetio nekoliko zena, koje bi za svoju djecu dale sve, i posljednju lipu iz dzepa a ne da ih jos toliko muci, dok su klinci bolesni... i onda si razmisljam, pa koliki sam j amulac, kad se sve zbroji, oni imaju veca primanja nego ja, imali su i auto, ali su ga prodali za 250 kn ciganima, "jer je bio prestari" a sad bi im tako dobro dosao... ali neka... svako je gospodar svoga zivota... pa neka i sad... a sad razmisljm... ovo je ogorceni post.. napsat cu jos jedan ljepsi... nekad... (kako mi ova ovisnost pronadje dobar izgovor...) Djordje Balašević - Jednom (Lipa) Jednom su sadili lipu, stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan. Bio sam nov u tom stripu, komšijin mali kog su pustili da gleda. Stari Nestorov, potpalivši korov, tad reče mi: "Ti si mlad... Ti ćeš dospeti za taj hlad..." Jednom sam voleo zbilja, mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu, vozio hiljadu milja, k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu... Vukle me šine pod točak mašine, al' ona me spasila. Sve je druge ugasila. Hej, sve to dođe na svoje. Davno pravila znam: samo tuge se broje... Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku... Jesen je kriva, uvek me rasturi siva. Jednom je prošla kraj mene, sa tipom kog sam znao, taman da se javim. Skrila je pogled na vreme, al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi. Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom, i sve što već sleduje... Neka, lutko, u redu je... Hej, sve to dođe na svoje. Davno pravila znam: samo tuge se broje... Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku... Jesen je kriva, uvek me rasturi siva. Jednom su palili lišće, sa one lipe, dim je lebdeo do neba na kom su, nema ih više, stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad. |
0