|
|
...Nevernik...
19.10.2006., četvrtak
...
malo mi je dosadno, neznam kud bi sa sobom, jer četvrtak mi je inace takav... svaku vecer imam nekaj, al' cetvrtak mi je prazan, rekel sam da si moram nekaj uvaliti za tu vecer jer nemože to tako da se ništa ne radi, jer kad se ništa ne radi onda samo loše misli padaju na glavu... neki dan sam htel naprviti putopis iz makedonije al' nemogu naci slike, pa mi se onda bez slika neda i nije to to... znam da su mi kod frenda na kompu, al' on je u zg-u a ja neznam dal imam na kojem cd-u.. tak da za sad jos nist od toga... da ovih dana bas nisam normalan, kaj i nije neko veliko čudo za mene al' primi to mene malo češće... da sam žensko rekli bi pms, al' ovak neznam koji izraz bi koristili za ovo... jednostavno sam sav nekak živčani, poludim kad me neko nekaj pita, pogotovo ako je neko glupo pitanje, a još više ako moram odgovor ponoviti oz nekih bedastih razloga.... jucer sam skoro zaspal popodne u skolu, neznam, to mi se inace ne desava obicno se budim oko 9-10 a jucer da me stari nije zval sasvim slucajno na mobitel oko 12 neznam kad bi se probudil... e da pocel sam pricat kak sam postal jako živčani i da me smetaju neke stvari koje prije nisam ni primjecival, poceli su me užasno živcirati neki ljudi u školi koje moram svaki da trpeti, i to mi je jako užasno, al' ponekad se najde lijek i za to, stavim mp3 u uha i slušam si pjesmice i nekak me bas briga za sve, tolko o tome kolko pratim sve te zanimljive predmete, a posebno uživam na politiki, to mi je vrhunac školovanja i s jedne strane jedva čekam da se maknem iz te škole, al' znam da će mi poslije faliti neke stvari, neki ljudi, neki rituali, zajebancije i sve ostalo kaj ide uz to kak mi je prije falila i osnovna, a isto sam tak čekal da ju završim, možda još i više... još sam nekaj htel napisati a pozabil sam...
e da, bas smo danas se nekaj spominali kak je bilo fora prije nekih 4-5 godina, tam negde 7-8 razred osnovne kad su stalno dolazile neke anonimne poruke, kad se znalo iti okolnim putevima doma samo da bi se islo s određenim osobama... kad sam znal potrošiti po 30kn na poruke u par sati, kad je sve to nekak bilo zanimljivo, a sad vise toga bas i nema... da fali mi... i neznam.....
|
|
|
| < |
listopad, 2006 |
> |
| P |
U |
S |
Č |
P |
S |
N |
| |
|
|
|
|
|
1 |
| 2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
| 9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
| 16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
21 |
22 |
| 23 |
24 |
25 |
26 |
27 |
28 |
29 |
| 30 |
31 |
|
|
|
|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv |
|
A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.
Čovjek samo srcem dobro vidi,
Bitno je očima nevidljivo. ...
Postoji plan da je andeli ukradu...
Il bar na cas... Da je vrate medu njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu....
I traži rimu za kljucni stih...
Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli..
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, cilaša... Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, cilaša...
E, kad nisam s onom koju volem...
Postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reci, ne znam...
Mjesec se sakrio iza oblaka ,
zasad znam, samo dvije zvijezde su na nebu,
kao tvoje oci,
kao biser rose...
na cvijetu sto se zove djurdjevak...
Nije se teško zaljubiti, nego je to teško reci.
Ljubav je staklo koje se lomi ako ga covjek primi suviše nesigurno ili suviše cvrsto.
U ljubavi i ratu sve je dopušteno.
Budite kao baklja na nebu, zraceci ljubav i svjetlost. Zamislite tisucu takvih baklji na nebu, poput sjajnih zvijezda u dalekim galaksijama koje možete vidjeti za vedre noci. Vi imate u sebi istu snagu da zracite ljubav i svjetlo i trebali biste sjajiti poput zvijezde, od trenutka kad se probudite ujutro pa do trenutka kad idete spavati.
COVJEK KOJI NIŠTA NE RISKIRA, NE CINI NIŠTA, NIJE NIŠTA I NE POSTAJE NIŠTA.
ON CE MOŽDA IZBJECI PATNJU I BOL, ALI NE MOŽE NIŠTA NAUCITI NI OSJETITI, MJENJATI SE NI RASTI, LJUBITI NI ŽIVJETI. SAMO ONAJ KOJI SE USUDI, ISTINSKI JE SLOBODAN.
Ništa na svijetu ne cini tako sretnim kao sanjarenje.
Ako zvuci predobro da bi bilo istinito, onda tako i jest.
Ne veruj nitkom više nego samom sebi.
Ako kažes neku tajnu svom prijatelju, vodi racuna da i on ima svog prijatelja.
Ako voliš nemoj kriti jer nije zabranjeno zaljubljen biti!
Ljudi oprastaju sve osim iskrenosti.
Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za tocak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledecem bregu...
Okopnice moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...
Razbicu gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim..
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tecem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošic što se teško pribada...
Da me moze oduvati najblazi Nemirac...
Da cu u po reci stati...
Da se necu osvrtati...
Nikada...
Redaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti baš ovaj cigan?
Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slicne u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Cemu suze lepa ženo?
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomicna...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obicna...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblazi Nemirac...
Da cu u po reci stati...
Da se necu osvrtati...
Nikada...
|
|
