Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
utorak, 31.12.2019.
DENIS - POSLEDNJA SLIKA...
„Od mene do njega moze se samo mostom duge.
Od mene do njega moze se samo jezerom mesecine.
Od mene do njega moze se samo srebrnom i strmom stazom ptice.
Mostovi, reke i staze, kojima ljudi hode, oko njega obilaze.
On je kao suncevo plameno ostrvo odvojen sjajem od svega sveta.“
Denisova poslednja cestitka - iskoristio je moj crtez tog decembra 2004.godine...
Cesto sam crtala misom na racunaru u programu Paint (dok sam radila i „odmarala mozak“).
Pronasla sam stampani prvi crtez od 2000.godine i skenirala – bled je (prvi stampac).
Ostale sam trazila u racunarskoj "arhivi"... ne crtam vise:
I opet kazu: GASI SE bloger.ba... prvi put bilo najavljeno 01.03.2015. pa se nije ugasio...
Pa dobro - neka, neka se konacno i ugasi!
A registrovala sam se pre vise od 10 godina, tacnije 29.01.2008. godine...
Blog otvorila i prvi post objavila 24.11.2008. g. (s danasnjim 247)...
Posto napisano ostaje, ja sam i pisala. Sada jos jednom ponavljam... da se PAMTI!
Docekala sam napokon PRAVDU ZA DENISA nakon dugih 13,5 GODINA !
Nazalost ne po SLUZBENOJ DUZNOSTI onih drzavnih institucija koje bi MORALE (za to ih svi i placamo zar ne?) stititi gradjane, istrazivati i kaznjavati kriminalce svake vrste. No, toga NEMA u BiH - tuzilastva i njihovi nadredjeni (vise instance) su DNO DNA kako sam godinama pisala! Zalosno je sto je to mnogima jasno...
Mnogo gradjana je iskusilo njihovu "pravicnost" i "nezavisnost" (od politike, "babe i striceva") - da nije zalosno bilo bi smesno.
ZATO se treba boriti za istinu i pravdu svim sredstvima koja su (LICNO) dostupna i verovati SAMO SEBI! NACIN kojim ce se pravda postici neka svako bira sam. Ima ih raznih...
Ja sam se borila istovremeno na 2 "koloseka" i nakon 13,5 godina sam se izborila privatnom tuzbom. Sto se tice tuzilaca i uopste tuzilastava u celoj BiH, e to je unapred "pisi propalo". Zasto? Oni su tu SAMO zato da stite svoje kriminalce i da cuvaju jedni drugima ledja... svakodnevno to dokazuju.
A takvi (domaci smutljivci) nalaze se i u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Ja sam uspela (na jedan od nacina, a imala sam i rezervnu opciju) i na kraju ipak bi po onoj staroj narodnoj koje sam se uvek pridrzavala: "Uzdaj se u se i u svoje kljuse!"
Dakle: „VERBA VOLANT, SCRIPTA MANENT.“ - Reci lete, a ono sto je napisano ostaje.
Za ovih 11 godina na internetu ja sam svoju pricu ispricala... sto mi je i bio cilj. Obecala sam ti Sine: Ceo svet ce saznati sta su ti uradili dzelati u belom!
I ceo svet je saznao! Ne samo preko prvog bloga na bloger.ba koji je opet najavio gasenje od 01.01.2020. godine...
Tu su jos i blog.dnevnik.hr (otvoren 2015. kad je bloger.ba prvi put najavio gasenje) i blog.spot...
Tu su FORUMI (vise njih u BiH, u Srbiji i Hrvatskoj)...
FACEBOOK (i FB grupa koju je neko drugi, tada meni nepoznat, otvorio)...
KNJIZICA od 44 stranice A-4 formata koju sam pocetnicki uradila i stampala 2006. godine...
Obecala sam Ti sine... osveticu Te!
Osvetila sam Te, ali (koliko-toliko) legalnim, civilizovanim putem.
A bila sam spremna ici do KRAJA jer: "Osveta je ipak najsigurniji nacin da se postigne pravda" (H.F.B) - DA!
A onda je konacno doslo i "crno na belo" - "slavna" klinika UKC Tuzla je KRIVA!
Nazalost, ne po tuzilackom gonjenju po SLUZBENOJ duznosti vec po privatnoj tuzbi-parnici.
DA - papir je tu... i to je osveta - izdrzala sam tolike godine, nisam poklekla...
U suprotnom... u onoj krajnjoj osveti kako bih Ti dolazila?
Kako bi Tvoj tata i Tvoj mladji brat to podneli?
I da li bih uopste bila sposobna za to? Da li bih (bar delimicno) uspela?
Kompletno sigurno ne, ali verujem da ce se za njih sam zivot pobrinuti-cvrsto verujem (za neke vec jeste!)...
Mislila sam napisati knjigu "PRAVDA ZA DENISA" kad se (ako) sve zavrsi...
Nakon dugogodisnje iscrpljujuce pravne borbe nemam vise volje...
Kome i zasto? Zar opet prolaziti kroz sve? Ne... ne...
Ipak, dok sam ziva ponavljacu imena Tvojih dzelata i njihovih zastitnika (a kako je pravosudni forum ukinut proslog meseca, verovatno jer je bio prava arhiva pravosudnih bedastoca, obnovicu neka imena s nekim drugim linkovima):
5. Ni Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu "nije mane" - i tamo su domaci...
6. Ni o sadasnjem Glavnom tuziocu TK Tomislavu Ljubicu ne vredi trositi reci! Pogotovo kad se setimo njegove prethodne karijere advokata u skandaloznom procesu profesorima Pravnog fakulteta koji je kostao zivota Dijanu Milic. I jos nesto zanimljivo: mnogi tekstovi o njemu nestali, negativni naravno(??)...
Tako je to u ovoj Bosni i Hercegovini vec dugo, dugo, nazalost i dalje...
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."