ČIKA PERCETOVE AVANTURE

Dok sam jutros oblačila suknju, pogledala sam kroz prozor. Sve je bilo bijelo. Magla nas je potpuno progutala.
Na svu sreću, danas nemamo nastavu. Profesori imaju neki sastanak u Durmstrangu, tako da ih neće biti nekoliko dana. Jedino je Pacoliki ostao da pazi na učenike (u prevodu, da spriječi mene u stvaranju novih nevolja).
Ujutru smo, kao i obično, prvo doručkovali. Kad su Leni i ostale sišle, ja sam već sjedila za stolom i prebrojavala pahuljice. Uvijek izbrojim tačno dvije stotine prije nego što počnem da jedem. Za to mi treba strašno mnogo vremena, pošto stalno griješim u brojanju.
Tada je u trpezariju ušao Pacoliki u pahuljastom ružicastom ogrtaču i papučama u obliku zečeva. Netko bi pomislio da će ga biti sramota da se tako pojavi ali pretpostavljam da se on ničega ne stidi. Udobno se smjestio za stol i sipao sebi pahuljice u zdjelu. Suzdržavala sam se da se ne nasmijem, ali nisam to dobro izvela. Počela sam da se previjam od smijeha, ali me je on ignorisao. Sljedeći je sišao Draco. Idući ka stolu, otvarao je sve prozore.
''Šta to radiš?'', upita Pacoliki. ''Smrznućemo se.''
''Ne podnosim taj miris'', reče Draco.
''Tako miriše ovdje'', reče Leni. ''Miris vlage i kiše.''
''Zatvori prozore, Draco, molim te....mogli bismo da se prehladimo'', reče Pacoliki.
Draco promrmlja nešto sebi u bradu, ali ipak zatvori prozore. Kad je stigao do onog pored kojeg je stajao Čika Percetov kavez, on zaviri unutra i upita:''Gdje ti je ptica, Maggie?''
''Kako to misliš?'', upita Leni.
''Mislim...da Čika Perce nije u svom kavezu'', reče Draco.
Svi su pogledali u mene, ali sam ja nastavila da brojim pahuljice. ''Osamdeset dva...osamdeset tri...''
''Nema ga?'', upita Leni.
''Da'', reče Draco. ''Nema ga...hoću da kažem nije prisutan..ili nestao je s vidika...''
Leni skoči od stola i pritrča kavezu. Ponovo je pogledala u mene. Nastavila sam da brojim. ''Osamdeset osam, osamdeset četiri....ne, nije tako! Jedan, dva, tri...''
''Gdje je Čika Perce?'', upita ona.
''Zar ne vidiš da brojim?!''
''Čekam odgovor'', reče mi ona. A to su radili i svi ostali.
Konačno podigoh pogled s pahuljica.
''Bilo mu je dosadno. Htio je da izađe iz kaveza.''
''Pustila si ga iz kaveza?''
''Samo malo. Deset, jedanaest, četrnaest...''
''Idi i uhvati ga!'', viknu Leni.
''Prvo ću da pojedem pahuljice.''
''O ne, nećeš'', reče Leni. ''Prvo ćeš uhvatiti svoju pticu.''
''Isabel...'', rekoh svojim ja-sam-dobra-djevojčica glasom.
Ali Isabel nije nasjela na to. ''Idi i donesi svoju pticu, Maggie. Pahuljice će te čekati.''
Istrčala sam iz trpezarije i krenula u dio dvorca koji je pripadao Ravenclawima. Nekoliko minuta kasnije, vratila sam se. ''Nije tamo.''
''Nije gdje?'', upita Leni.
''Nije tamo gdje sam ga ostavila.''
''Gdje si ga ostavila?''
''Ne mogu da ti kažem...ali više nije tamo. A prozor je otvoren.''
Leni pogleda u Draca.
''Pa, otkud sam ja znao da ptica nije u kavezu?'', reče Draco.
''Otvorio si sve prozore?''
''Pa, jesam...zbog smrada.''
Leni odgurnu stolicu od stola.
''Ne paničite'', reče Draco.''Hajde da logički razmislimo o tome.''
''Ja sam već razmislila'', reče Leni. Zgrabila je kišnu kabanicu s vješalice i rekla:''Hajdemo, Maggie.''
''Spasilačka ekipa'', reče Pacoliki. ''To je prava stvar!'' On nazdravi svojom šoljom čokoladnog mlijeka.
''Čuvajte se'', viknu Anneliese. ''Napolju je strašna magla.''
''Čekajte!'', reče Draco. ''Odoh da se obučem, pa idem s vama.''
''Zaboravi'', rekoh.
''Griješite'', rekao je.''Pošto sam ja primjetio da je kavez prazan.''
''Da...i ti si otvorio sve prozore!'', viknu Leni.Izgurala me je iz Hogwartsa i zalupila vrata za sobom.
Magla je napolju bila tako gusta da nismo čak vidjele ni drveće. Činilo nam se da stojimo u velikom oblaku.
''Kuda idu ptice kad je ovakva magla?'', upitah.
''Ako su pametne, ostaju kod kuće!''
Krenule smo kroz Zabranjenu šumu, dozivajući Čika Perceta:''Gdje si, glupane?''. Upotrebile smo sve njegove omiljene izraze, ali se nije odazivao.
''Čika Perce se samo igra, je li tako?'', upitah.
''Nadajmo se.''
Put nas je odveo do obale. Iznad luke se nalazilo nekoliko kuća, koje sam prvi put u životu vidjela. Pretpostavljam da su čarobnjačke.
''Krenućemo odavde'', reče Leni, zaustavljajući se ispred jedne stare bijele kuće s crnim kapcima. Popele smo se stepenicama do prednjeg trema.
''Ja ću da pričam s njima'', rekoh. ''Ptica je moja.''
''OK...ali nemoj da gubiš vrijeme'', reče Leni i pozvoni.
Na vratima se pojavila žena otprilike bakinih godina. ''Jeste li vidjeli Čika Perceta?'', upitah, odmah prelazeći na stvar.
''Kakvog čiku?'', upita ona.
''Čika Perceta'', ponovih.
''Pa nisam....ili bar mislim da nisam....ali nemojte stajati u toj magli, uđite i ispričajte mi ko je to.'' Krenule smo za njom u kuhinju. ''Možete me zvati Maria'', reče ona. ''Moj muž i ja živimo ovdje. Pretpostavljam da ste vi iz Hogwartsa, zar ne?''
''Da, jesmo'', rekoh. ''Ja sam Maggie, a ovo je Leni'', rekoh pokazujući na nju. ''Ona ne treba ništa da priča.''
Gospođa Maria je pogleda. ''Upala grla upravo hara. I ja sam je imala prošle nedelje. Treba ti topao čaj s limunom i medom.'', reče ona Leni.
Prije nego što je Leni uspjela da objasni da je s njenim grlom sve u redu, ja sam se udobno smjestila za kuhinjski stol. ''Ovdje nešto lijepo miriše'', rekoh.
Gospođa Maria iznese tanjir pun krofnica sa cimetom. ''Tek su izvađene iz rerne'', reče mi ona. ''A kladim se da voliš i vruć kakao.''
''Može'', rekoh. ''Nisam ništa doručkovala.''
''Pa to je strašno. U ovakvo hladno jutro prijaće ti topao doručak.''
Leni me povuče za rukav kabanice, podsjećajući me da nemamo vremena za gubljenje ako namjeravamo da nađemo Čika Perceta. Ali ja sam je ignorisala.
Gospođa Maria mi je sipala šolju kakaoa. Zatim je Leni sipala šolju čaja. U čaj je stavila kašičicu meda i malo limuna. Poslije toga je sjela s nama za stol. I ona je uzela krofnicu s cimetom. ''Ne mogu da odolim'', reče ona, s osjećajem krivice.
''Ovaj kakao je odličan'', rekoh, srčući ga iz kašike.
''Hvala. Amanda kaže da je moj kakao najbolji.''
''Tko je Amanda?''
''Moja unuka. Ona ima četrnaest godina.''
''I ja imam četrnaest godina.''
''Pa, moraćeš da dođeš da je upoznaš. Ona dolazi sutra. Ići će u Hogwarts.''
''Super! Možda bude u Gryffindoru, kao i ja.''
''To bi bilo sjajno.''
Nešto kasnije, gospođa Maria reče:''Nadam se da taj vaš čika nije isplovio po ovakvom vremenu.''
''I ja se nadam'', rekoh. ''Pošto on ne zna baš ništa o plovidbi.''
''O, Bože!''
''Ne bi smio čak ni da izlazi napolje.''
''Zvuči ozbiljno. Jeste li pozvali policiju?''
''Nismo još. Pozvali smo spasilačku ekipu.''
''Hoće li uskoro doći?''
''Već su stigli'', rekoh.
''Kakvo olakšanje'', reče ona. ''Kako izgleda taj vaš čika...u slučaju da vidim nekog tko odgovara njegovom opisu?''
''Sav je crn, sa žutim nogama i nosom'', rekoh, gurajući ostatke krofnice u usta.
Činilo je da gospođa Maria duboko razmišlja. Zatim joj se lice ozarilo, i ona mahnu rukom. ''Oh, shvatam...vaš čika je ronilac.''
''Leni, umije li Čika Perce da roni?'', upitah.
''Nisam sigurna'', reče Leni, ustajući od stola, ''ali mi stvarno moramo da idemo, ako mislimo da ga nađemo.''
Kad smo stigle do ulaznih vrata, gospođa Maria povuče Leni u stranu i upita:''Da li je s vašim čikom sve u redu...ovdje?'' Ona se lupi po galvi, u slučaju da Leni nije shvatila o čemu se radi.
''Teško je reći'', odgovori Leni šapatom. Zatim me izgura kroz vrata i reče: ''Hvala na doručku.''
''Dođite opet sutra'', doviknu gospođa Maria.
''OK'', rekoh.
Čim smo malo odmakle od kuće, Leni me zgrabi za ruku.
''Zašto joj nisi rekla da je Čika Perce ptica?''
''Pa ona to zna!'', rekoh.
''Otkud zna?''
''Svi znaju da je Čika Perce ptica.''
''Ne..ona misli da je on tvoj rođak.''
''Moj rođak? Pa to je baš smješno!''
''Tačno. Zato je i trebalo da joj kažeš. Ona misli da neki tip juri okolo u crnom ronilačkom odijelu i žutim perajima i žutom maskom na licu...i da je malo udaren u glavu. I da ti je on neki rođak.''
''Ma hajde, Leni!''
''Tako ona misli. Ona ne zna da je Čika Perce indijski čvorak, jer joj to nisi rekla. Moraš da lijepo objasniš činjenice. Moraš da kažeš: Nestao je moj indijski čvorak. On je crne boje, sa žutim nogama i žutim kljunom. A ne sa žutim nosom'', reče mi Leni. ''Ljudi imaju nos. Ptice imaju kljun. Shvataš?''
''Pravi odličan kakao.''
''Ako u svakoj kući budeš pila kakao, nikada ga nećemo naći.''
''Nikada?''
''Nikada!''
Kad je to rekla, ja sam počela da plačem. Leni me je vukla po kamenitoj plaži, nadajući se da ćemo čuti kako nas Čika Perce doziva. Ali do nas je dopirao samo zvuk valova koji su se razbijali o kamenje.
Otišle smo u još tri kuće na obali, ali niko nije vidio Čika Perceta. I tako smo se vratile u Hogwarts.
Svi su nas čekali. ''Jeste li ga našle?'', upita Anneliese.
''Ne'', odgovorih.
Neko vrijeme smo ćutali. Pretpostavljam da smo svi mislili na Čika Perceta-samog, izgubljenog i uplašenog.
Odjednom začusmo prodoran krik. Skočih i uhvatih se za Rosilyn. Leni je odjurila do plakara u predsoblju, tražeći nekakvo oružje. Ali prije nego što je uspjela da zgrabi kišobran, začuo se još jedan krik. Rosilyn i ja se sakrismo isoid stola. Tada Pacoliki potrča kroz kuću, vrišteći:''Upomoć...juri me slijepi miš!'' Jurio je kroz sobu. Nosio je svoju crnu haljinu, ali je još uvijek ima papuče u obliku zečeva.
Nastala je buka i zbrka, jer je Pacoliki udarajući u namještaj oborio neke slike. Ipak, ni na trenutak nije stao! Bez prestanka je vrištao i trčao ukrug. A onda sam začula lepet krila. U tom trenutku sam shvatila da Pacoliki nije jedini koji vrišti. ''Stanite!'', vikala je Leni, ali je Pacoliki nije slušao. ''To nije slijepi miš! To je Čika Perce!''
''Moja ptica?'', upitah.
''Da, pileći mozgu...tvoja ptica!''
Rosilyn i ja smo izašle iz skrovišta i pridružile se jurnjavi.
Uskoro je čitava škola došla da vidi šta se dešava.
''Vas četvoro ćete morati tiše da se igrate...ja učim!'', reče Hermiona.
''Ne igramo se!'', vrištao je Pacoliki.
''Stanite svi!'', viknu Hermiona. ''Samo ostanite gdje ste!''
Pacoliki stade. Ja udarih u njega. Leni je udarila u mene, a Rosilyn u Leni.
Čika Perce je letio po sobi. Sletio je na vrh svog kaveza i pogledao u nas. ''Glupane...glupane...glupane...'', kreštao je. Zatim je uskočio u kavez, a Ron zatvori vrata.
Mi se razdvojismo. Draco pogleda u Leni i reče:''Sve je dobro što se dobro svrši...je li tako, Lendora?''
''Da, Leni..'', rekoh. ''Sve je dobro što se dobro svrši. Zatim napravih dva koluta naprijed i skočih joj u krilo.