događaj iz djetinstva

srijeda , 05.09.2012.

Ovo jutro sjetila sam se jednog događaja iz mog djetinstva i cijeli dan mi nejde iz glave...
zapravo, pitam se, što je to u ljudskoj glavi?

Tog dana nas je moja mater, mene , buraza i moju sestričnu (mislim da smo sam nas četvero bili) vodila na kupanje u obližnju žabokrečinu (ilitiga jezerce). Ona se sunčala dok smo mi veselo se brčkali u vodici i uživali nutra satima...
Preko puta ceste nalazi se Drava, ogromno jezero.
Ja sam onda imala možda nekih 13-14 godina, brat oko 10, a sestrična je dvije godine starija od mene ali bila je neplivač i dan danas je tak.
Ja sam zato dobar plivač, a i brat je več onda znao plivati, jedino ona ne.
I dogovorili smo se da spizdimo mami prek puta ceste, pogledat Dravu.
No uz jerezo sa strane teče još jedan potočić, onaj kanal. e nije bilo mosta pa ga trebalo proč pješke. Bilo ga puno ljudi na kanalu, odraslih i djece, svi su prelazili preko, steška ali su išli...

Sjećam se, brat ja prvi prošao kanal, a znam da je imal 5 kila manje od moje sestrične...
On je mene i sestričnu čekal na drugoj strani, da prođemo. Ja sam lagano došla do sredine, sjećam se voda je bila dosta hladna i tekla je užasno brzo. Taman sam došla do sredine i kažem sestrični nek me ulovi za ruku pa ću joj pomoć. No pošto je bila neplivač, bojala se vode, bila je dosta niska i kad je stala u vodu, voda ju je jednostavno odnesla.

Taj dio kanala je još bio dosta plitak pa se moglo prelazit preko, no dalje je voda bila dublja, a ona neplivač...

Sjećam se onih sekundi, trenutak kad ju je voda odnjela, ona je vikala, voda je nosila...
A nitko od odraslih nije pošao za njom, za djetetom...
Onda sam se ja pustila niz kanalu za njom, za menom je u vodu skočio i moj buraz... voda nas je nosila...
Uspijelil smo je zgrabit i zajedno smo je odvukli do obale...
Svo troje smo bili prestrašeni, ali dobro... ona je izgubila samo šlapu i plakala je... rekla sam joj "jebeš papuču, bitno da si ti tu"...

I sad razmišljam, po kojoj logiki, zašto, nitko nije reagirao osim mene? bila sam i sama djete,a brat još manje... nitko od odraslih...?
ne osuđujem, samo pitam... i da se ja nisam bacila za njom, bi li itko drugi išta poduzeo ili bi njene ostatke sakupljali pored hitdroelektrane...

Neznam, danas mi je to palo na pamet, a bila sam zaboravila na taj događaj, možda ima več par godina....

u Ivaniću

subota , 01.09.2012.

Eh, danas smo skroz neplanirano otišli malo u Ivanić Grad da vidimo jedan ranč od ujke...
zapravo bil je ranč, al pošto je prodano,
čovek je sve odselil, ali bilo je tu koliko znam, ovaca, svinja i zečeva.
uglavnom meni se jako dopalo.
nalazi se izvan sela, Bogu iza nogu, a opet sve ti je blizu.
Po meni, lokacija odlična!





Uglavnom na ovom ranču su završile i dvije moje mace koje sam tu dala udomiti, pa naravno..išla sam i v inspekciju :))

Prvo nebrem ih ulovit jer su me očito zaboravile...a na kraju ipak uspijevam, no slikam se samo s Tomicom, neee mislim da je to Alfred ;)))







Obadvoje su jako ljepo narasli i zaokruglili se ;))
znači dobro im je :) nisu na zatvorenom, uživaju... a zimi opet navjerojatnije dolaze k meni u međimurje, pa se na proljeće opet vračaju za Ivanić... bumo se to još dogovorili..

E meni je ova kučica prekrasna,
al baš mi je sva slatka...
Mislim da ovo zemljište ima oko 20 hektara, na sredini je šuma i u šumi kučica... :))



uglavnom volim ovakva mjesta, divota.... mir i tišina,
samo pjev ptičica i ništa drugo...
kaj ti više i treba u životu?