14.12.2005., srijeda
BOŽIČNI SPECIAL
|
by Neno Usredini ( copyright 2004 ) Rudolf Crvenonosi Retardinjo Rudolf se dobro pripremio za božične blagdane . Trčao je po gradu sa svojim tvrdim papcima i zavirivao u svaki dučanćić s natpisom " Sve po 12 kn " . Nakupoval je hrpu darića , za svaku srnicu i jelena po nešto . Sitno al od srca . Bil je zadihan i znojan , vruće ispod krzna , a rogovi na glavi zapinju za svaka vrata . Djed je ove godine zakazao , ima previše posla u firmi i natjeral je jadnog Rudolfa da obavlja njezin posao . Naime , Djed nije muško , nego žensko koje se skriva ispod brade i brkova , a u kaput meće debeli , pernati jastuk . Voli zapovjedati , voli se svađati , voli dizat tlak jadnom Rudolfu i radit mu čir na dvanajstercu . Rudolf utrči u tramvaj , paketi mu zapeli za vrata koje nervozni Zetovac silom hoće zatvoriti prije nego svi uđu . Guzovima razgrne rulju , rogovima se ufati za štangu , a papcima čvrsto držaše poklončiće u šuškavim vrećicama . Debela baba se progurala kraj njega da bi sjela na sjedalo koje je netom ispražnjeno . U silnom zanosu potrgala mu vrećicu . Ispadoše poklončići na prljavi , tramvajski pod . " Pas mater ! " zanjišti Rudolf . " Konju ! " zamekeće baba . " Čorava glupačo! " uvrijedi se Rudolf , jer on nije konj , on je jelen s crvenim nosom . " Pijanduro ! " nato će baba , vjerovatno aludirajući na Rudolfov nos . Svi ga pogledaše . Klimali su glavom potvrdno . Smatrali ga pijandurom . Rudolf razgrne raju , pokupi poklončiće , kroz nosnice mu para šišti , očima sjeće nagurane ljude , i razne mu misli padoše na pamet , al se umiri i izađe na friški zrak . Već je pao mrak . Rudolf je bio iscrpljen i žedan . Svratit će na pojilo , na tren , nitko neće skužit , reći će da je bila gužva u gradu , da je bio prometni kaos i da je zato zakasnio . Neće Mrazica moći reć da je bio u birtiji . Stao je na šank , naručio litru i vodu , bili su tu i Pero i Štef i Pišta i još nekolicina jelena , već dobrano nakrcani - alkoholom . Runda je išla u krug . Rudolfa je dva puta zakačila . Treći put više nije ni znal kaj je platil . Već su se i srnice priljepile i pipale ga posvuda . Nije ni sam znal kak je izašel van iz kafića , sami ili u društvu , i jel je na pravom putu . POgodil je autobus , uvalio se na zadnji sic , i zahrkal . Na zadnjoj stanici probudi ga glas sa zvučnika : " Zadnja stanica ! Molimo , izaći ! " Staklenih očiju pogleda di je , malo ga zanese dok je ustajao , pa brzo kroz vrata suknu van , ravno na banderu . Pogodi je rogovima i padne na koljena . Sad ga je glava užasno bolila . Svjež zrak malo mu razbistri glavu . " Di sam ? " bilo je prvo pitanje koje se probilo kroz alkoholne pare u njegovom malom mozgu . Orijentirao se po njuhu , sluhu i vidu . Skužio je da do kuće ima manje od deset minuta .To ga je razveselilo . Veselo je krivudao pokušavajući pratiti zamišljenu crtu po sred pločnika ali mu to nije išlo od papka . Na pol puta zastane , pogleda papke , i shvati da nema poklončića . Nema ničega . U krznu nema novčanika , nema pljuga , nema poklončića . Sve je izgubil . Sve je negdje posijal ! U glavi mu se stvori slika Djeda Mrazice sa metlom u ruci . I njen izraz lica , i sjevanje iz očiju , i jezik od pol metra , i oganj iz ušiju i nosnica ! Stajao je na sred pločnika . Kiša je polako počela padati , kapati mu na rogove , lagano se slijevajući na crveni nos . Rudolf je znao da je najebo ko žuti ak dođe doma bez poklončića . Za pare je još mogao i zmuljati , ali poklone mora donijeti . Onak pripit otplahuta na busnu stanicu i stane čekat bus . Trebao se vratiti do kafića u kojem je bio jer je to jedino mjesto gdje je mogao ostati bez poklončića . “ A kojeg kafića , ti bokca ? “ pitao se . Onak , u magli , sječao se rupe u kojoj je pio , i jelena koji su pili s njim , i srnica koje su ga drpale po čuni , i džepu , i koje su ga vjerovatno olakšale za novce . “ Kurve ! “ promumlja , klimajući se na nesigurnim papcima , pridržavajući se za kantu za otpatke . Bus je stigao pa onako mokar uđe unutra i sjedne na sjedalo . Vrijeme je neumoljivo isticalo . Badnjak se bližio kraju , Mrazica je već vjerovatno nervozna i ljuta . Lako bi se moglo desiti da dobi nogu , i prespava u parku , a ne u toploj štalici , u suhoj slamici . Kad je bus stao na zadnjoj stanici , Rudolf iskoći iz njega ko da ga vrazi gone i uđe u prvi kafić , gledeći životinje u njemu . Spazi Pištu , s kojim je pil . “ Pišta , jebate pas , di su moji poklončići!? “ drapi iz prve , s vrata . Pišta , stari , ofucani jelen , bez pol zuba , i tupavih rogova , otpi gemišt i pokaza prstom u čošak kafića , ispod Jukebox aparata , s kojeg su pičili narodnjaci . “ Evo ti tam tvoje plastike , jebi te vrag , kaj nisi mogel kupit nekaj poštenije za Božić ! “ Ko da mu je bilo žal kaj nije niš vrednoga unutra . “ Za to ni liter i vodu nis mogel dobiti ! “ grintao je Pišta . “ Kaj si mi to mislil utopit , mrcino stara ? “ upita ga Rudolf , naslonivši se na šank . “ Je , nek kaj , samo kaj ova pizda od šankerice ne prima robu , veli da više nema robne razmjene ! A plastiku ima i doma , jebi je vrag ....” odvrati Pišta i gurne mu čašu pod nos: “Na , si spi jednega ....” Rudolf ni mogel odbit , jer je već ožednil od silne trke .” Al , same jednega .” veli ponizno . Uto u kafić uđe Beba , srnica lijepih , dugih nogica i fine prdice , a cicke su joj se klatile kak zvonca s katedrale . Pišta je pogleda ispod oka , a Rudolfu se nos zajapuri ko da ga je neko hitil u vrelu vodu . “ Rudek , imam nekaj tvoje .” veli Beba . “ Al , nebuš dobil natrag za badava.” Beba je držala novčanik i mahala njime . Rudolf posegne za njime , al Beba ga tutne u hlače . Rudolfu se rukica zmrznula u zraku . Razmišljal je grozničavo bi je gurnul unutra il ne , al ga bilo sram pred ostalima pa se počeše po guzici . “ I kaj bumo sad ? “ upita ga izazovno Beba . Rudolf se znojil . Pišta se cerekal . Šankerica je nezainteresirano brisala čaše . Rudolf pokaže očima na wc . Beba ode prva , a Rudolf nehajno sukne gemišt i veli : “ Joj, kaj mi se pripišalo !” I ode za njom . Wc je bio zadnja rupa , čišćen valjda prošle godine , negdje u isto vrijeme . Beba je stajala u čošku , nehajno naslonjena na umivaonik . Rudolf pogleda lijevo i desno , ko da očekuje da ga neko iznenada zaskoći , al su vrata od sraonica bila zatvorena a na pisoaru nije bilo nikog . Lagano se približi Bebi , stavi joj ruku na picu , i veli : “ Daš mi sad ? “ Beba ne učini ništa . Lagano joj rukom pređe preko brijega među noge . Instiktivno ih je razmaknula i njegov papak se nađe u toplom zagrljaju njenih nožica . Rudolfov pimpek reagirao je brzinskim ukručivanjem i samo kaj nije izletio iz krznenih hlačica . Sve ga je zabolilo koliko je želio van . Beba to primjeti i lagano položi dlan na njega , te ga stane trljati . Rudolfu se počelo mantati , nos mu je bio purpuran , a čelo mokro , al nije znao jel od vručine il od strasti . Ubacio je glavu među Bebine cice , nos mu se zabio u procjep , i pomisli u taj tren kako dobro miriši ta srnica . “ Budeš ti kaj poduzel ? Nemamo baš svo vrijeme ovog svijeta ? “ upita mazno Beba . Rudolf krene otkopčavati Bebine traperice , koje su bile tak stisnute oko njena struka , da nikak nije mogel otkopčati gumb . Nekak je uspio , potegnuo je šlic , lagano , da ga ne strga , a onda je stao , ukopan . “Kak da ti skinem tog vraga s tebe , jebati , ko je videl žensko da nosi hlače ! “ Te uske traperice nisu išle samo tak dole . Obično se ženske ležečki uvlaće u njih pa ih ležečki treba i skinuti . A di da je zalegne u zmazanom WC-u ? Beba je već otkopčala njegov šlic i čuna je puknula van ko iz pračke ., “Ohoho , vid jelena al je obdaren !” uskliknu Beba . “Je,je a kam da ga jelen metne kad si oblečena ko Princ Valiant ! “ “A , malo se potrudi , neee...” odgovori ona mazno , drkajući čunu sa dva prstića , gore pa dole . Rudolfu je već herz htio izletit iz prsa .Sad su mu i obrazi bili rumeni a uši se dimile . Otvori nogom vrata od sraonice i gurne Bebu unutra . “Sjedni na školjku ! “ vikne zajapureno . Beba pogleda usranu školjku i veli : “ Na to ? Fuuuj , nema šanse ....” “E , onda nema niš od jebanja !”uzruja se Rudolf , a čuna mu u svoj toj gužvi , mlohavo spadne . “ A i nemaš s čime .Otišo ti spat .” veli Beba . “ Kak ne bi kad se tolko natežemo s glupostima pa nemrem mislit na jebačinu !” Zaokupljeni jedno drugim nisu ni skužili da u susjednoj sraonici neko stenje . Rudolf stavi papak na usta i upozori Bebu da zašuti . Slušali su parenje u susjednoj prostoriji . Žensko je uzdisalo sve jače i jače , kako se ritam pojačavao , a i muški nije zaostajao . “ Ti bokca , ovi se pičiju !” zarza Rudolf . “Aha , za raliku od nas....” odvrati Beba . “Skidaj hlače , bem ti miša , pa buš dobila kaj si tražila...i....i... daj mi novčanik , da ne zaboraviš ! “ viknu Rudolf . Odjednom shvati da je zavladala tišina . Sve se smirilo . Nije bilo uzdisanja , rondanja , roktanja , nije bilo znojnog mirisa u zraku , sve je utihnulo . Stajali su tak mirni cijelu minutu , i osluškivali . A onda su se vrata sraonice otvorila uz buku . Rudolf je ostao smrznut , s hlačama na koljenima , novčanikom u ruci , a Beba je zakopčavala traperice . Na vratima je bila Mrazica , raščupana , zajapurena i ljuta . “ A kaj ti , gospon , delaš u šekretu sa tom fuficom ! “ vrisnu , pokazujući kažiprstom na Bebu. Onda spazi novčanik . “ Ijuuu , i još joj buš platil ! “ “ Ne , nije tak...to je nesporazum , ja bum sve objasnil....šefice....krivo ste sve shvatili...niš ja nisam radil....ni platil , neg sam otišel pa sam zgubil poklončiće , pa sam....” Rudolf nije uspio završiti svoju obranu . Mrazica je zamahnula torbom , ženskom , od dvadeset kila , i pogodila ga pravo među noge . Dok se sagnuo od bola , torba ga pogodi u potiljak i strovali se na zmazani pod šekreta .Beba iskoristi priliku i šmugne kraj njih ravno kroz vrata , kraj šanka , pa na cestu . Rudolf je ostao ležati na podu , razmišljajući o boli i o usranom poslu , i o ludoj Mrazici , i o tome kak ga je našla u toj birtiji , i sve mu se skupilo , a onda mu sijevne u glavi , tak jako da ga zabolilo . Digao se s bolom na licu , prošao kroz vrata i uhvatio Mrazicu za kaput , dok se kokentno smješkala ....Pišti . “Ti i Pišta ! “ vrisnu Rudolf . “ Ti i ovaj stari , ofucani jelenko ! Fakat si za drek ! “ Mrazica ga samo odgurne , s prezirom na licu , i dohvati Pištu ispod papka , i reče : “ Rudolf , od danas si slobodan ! Dajem ti otkaz ! Pišta je moj glavni jelen od sada !” Rudolf odvrati s gnušanjem : “ Pa onda si ga nosi doma !” Mrazica i Pišta uzeše poklončiće , izađoše na cestu i zalupiše vratima od kafića .Rudolf je stajao , pokunjen , na sred birtije , i shvati da je izgubio sve , i posao , i Mrazicu , i novce , i dobar fuk i da je jebena večer završila totalnom katastrofom . I kak sad da on bude vesel i pjeva Zvončiće . Naravoučenje ove priče : nikad ne kupujte poklone na sam Badnjak , i nikad ne zalazite u lokalne birtije di vas svi poznaju ! |