21.09.2005., srijeda

BANJA TOPUSKO

U VISOKOJ TRAVI - 19. POGLAVLJE

Izašao sam iz džipa . Spram šumetine na Dva jelena , Topusko je izgledalo ko velegrad . Hotel je bio najljepši na svijetu . Pero je parkirao i iskočio iz vozila .
« Ideš ? « upita .
« Gdje su ranjeni ? « Mislio sam na Babeca i Pruđanca .
« Tam dole , u prizemlju . Bandažirani ko mumije . Jedva čekaju da se organizira transport za Zagabriju .»
Svratili smo do njih . Pruđanac se nasmijao , noga je bila dobro , neće ostati bez nje , samo će imati malu rupu u njoj . Babec nije bio dobro . Nije vidio ništa . Pogodak u glavu odnio mu je vid . Bespovratno . I još uvijek je bio u šoku , te nismo previše pričali .
Pero mahnu rukom i reče da mi se voda hladi . Pozdravio sam dečke i rekao da se vidimo u Zagrebu . Optimizam uvijek pali kod ranjenika . I obrnuto .
U hotelu je vladao mir . Ono malo ljudi što je održavalo hotel razišlo se kućama . Ostao je domar Jerko , koji je velikodušno točio vodu u omanji bazen .
« To ti je voda koja liječi . Puna je minerala , dolazi ravno iz zemlje , i ljudi su ovdje dolazili samo zbog nje . I blata . Ali mislim da je tebi potrebnija voda . « Nasmijao se i dao mi ručnike.
«Ajde , uživaj dok možeš .» reče i ode .
Skinuo sam sve sa sebe , bacio u kut , i onako gol ušao u bazen . Voda je bila topla i naježio sam se od miline . Legao sam i opustio se . Svaki mišić , svaki živac moga tijela osjećao je ljekoviti učinak tog termalnog izvora . Otapao sam se nekih desetak minuta u miru i tišini , a onda uzeh sapun i dobro se natrljam . Pokušavao sam dohvatiti leđa ali uvijek sam bio za malo kratak da dohvatim sve . Pa, rekoh sebi , nešto mora ostati prljavo , da se ne ureknem i onako mirišljav postanem mamac za čede . Taman kad sam to pomislio vrata od kupke su se lagano otvorila . Pogledom sam potražio opasač sa pištoljem i shvatio da sam ga predaleko bacio , u sam kut . Naglo ustadoh , kako bi ga dohvatio ali sklizav pod bazena ne dozvoli mi da učinim korak već se svom težinom strovalim glavom u vodu . Hitro sam ustao , voda se cijedila niz lice , pomiješana sa sapunicom , koja me očajno grizla za oči . Rukama sam pokušao obrisati lice kad osjetih ručnik koji mi završi na ramenu .
« Oprosti , a da probaš ručnikom ? «
Instiktivno spustih ruke među noge i ručnik padne u vodu . Još nisam razabirao ništa osim sjene koja je stajala ispred mene , ali glas je bio ženski .
« Sad ti moram dati drugi . Ovaj je mokar .» reče ona . « Evo , uzmi . Okrenut ću se .»
Uzeo sam ručnik i obrisao lice . Nataša je stajala ni metar od mene , okrenuta leđima i dobro se zabavljala .
« Ej , mislio sam već da će me netko koknuti u banji !»rekoh . «Ti ne znaš kucati ? «
« Mislila sam da je prazno . Bazeni se moraju i čistiti, znaš .» odgovori Nataša , polako se okrećući .
« Pa , da , znam , ali …..ja još nisam svršio ….mislim završio….»
« Što god .»
Sjeo sam natrag u vodu , koja je bila mutna poput Save . Nataša je i dalje stajala kraj bazena. Gledala me kao da nikad prije nije vidjela muškog stvora .
« Dobro . Kaj sam ja na izložbi ? Kad si već tu , operi mi leđa . Nikak mi ne uspijeva dohvatiti sredinu .» rekoh joj , samo da se izvučem iz neugodnosti .
« Dobro , ali te usluge se dodatno naplaćuju . «
« Može samo u naturi . Nemam ti ja love . «
« Bezobraznik . « odgovori Nataša i poče nježno trkljati leđa sapunom . Voda je opuštala ali ovo je bilo više od opuštanja . Sklopio sam oči i uživao .
« Nije loše , gospođice , nije loše.»
« Vidim . Podmornica izbacila periskop .» reče ona , smijući se .
« U , jebo te ! «
Potpuno sam zaboravio da je gospodin Udo jako dugo bio na suhom i da je potrebno jako malo da se probudi iz stoljetnog sna . Brzo sam ga pokrio rukama i nasmijao se .
« Sve je to normalno . Čovjek je društveno biće , željno ljubavi i osjećaja . Previše je straha i patnji u ovo današnje vrijeme a premalo ljubavi . Mogu si misliti kako vam je tamo gore . «
« Nije bajno . «
« Čula sam što se desilo i jako mi je žao . Ne znam kako uspijevate ostati normalni . «
« Ko veli da smo normalni ? «
« Ma, vidi se to . Postoje razlike između ljudi . Ima nas svakakvih . Ni ti ne vjeruješ svakome , vidjela sam . Mislio si da će te netko napasti , dok si tako hitro krenuo prema oružju . «
« Nikad ne znaš tko ima kakve namjere . Pogotovo otkako sam čuo ono sa radija Petrova gora . «
« Gluposti . Otkud njima tolike pare ? To je samo zastrašivanje . Osim toga , ovdje vam nitko neće ništa nažao . Da nema vas , ne bi više bilo ni nas . «
Nastavila je trljati leđa te polako prelazila na prsa . Osjetih kako mi se ponovo budi gospodin Udo .
« Nataša , ja ti nisam od kamena . I oženjen sam . I imam dijete . «
Nije stala . Spuštala je lagano ruke prema trbuhu . Obrazi su nam se gotovo doticali . Osjetio sam njen vreli dah na usnama i onda me poljubila .
U glavi mi se rojilo stotine misli . Zujale su , brujale , iskakale iz gomile i vrištale : «Ti to ne smiješ ! Žena i dijete brinu za tebe , pate , tuguju , a ti tako ! Srami se ! « Druga misao lomila je prvu i vrištala : « Uzmi je ! Uzmi je ! Tako je mlada i lijepa ! Pogledaj te grudi ! Pogledaj tu guzu ! To se mora imati kad se nudi ! Uzmi , nećeš imati drugu priliku ! « Treća misao mukom izgura drugu i ponovo stade praskati : « Nemoj to raditi ! Nije fer ! Nije u redu ! Prevarit ćeš ženu koja za tobom plače ! «
Nataša me vatreno ljubila , rukama se igrala pod vodom , samo što nije ušla u bazen .
Udarila me neka vrućina , znoj me oblio i više nisam mogao kontrolirati misli .
« Gazda , jebo te , je si se utopio ! « netko viknu sa vrata .
« Ops , oprostite …..»
Pero je stajao na vratima , širom otvorenih usta i očiju . Skamenio se na par sekundi a onda naglo zatvori vrata . Nataša se brzo uspravila i rukom pokušavala srediti kosu .
« Nisam znao , časne mi domobranske ! Da sam znao došao bi kasnije ! Ali , frka je , moramo ići ! « ispričavao se Pero s druge strane vrata .
« Ajde , Pero , ne zajebavaj ! Pa niš nismo radili . Upadaj!» viknuh mu .
Nataša me na brzinu poljubi u obraz i provuče se kraj zabezeknutog Pere . Otpratio ju je pogledom niz hodnik .
« Uuuu , jebo te , Neno , jesi srećković …….»
« Ma daj , spasio si me ! Navalila je na me ko mutava ! Jedva sam se obranio ! «
« Ja bi tako svaki dan , mislim , branio se …..»
Na brzinu sam se obrisao i obukao . Ustanovih da mi pranje nije puno pomoglo jer sam navukao na sebe prljavu odjeću . A u glavi mi je još uvijek lupalo .
« Čovječe , skoro sam zgriješio ! « otpuhnuh .
« Eto, zato mi sad ratujemo umjesto da smo u raju i da nam se živo jebe za sve . Sve su žene krive. Sve . « ustanovi Pero .» Nego , daj požuri .Pada mrak a tamo gore se sprema frka ! Uspjeli smo upogoniti agregat pa sam napunio Motorole . Mile se već javio da mine padaju i da očekuju ludu noć . Izgleda da im je dopizdilo da ih rokamo pa se oće pokazati ! «
« A jebi ga . Idemo onda .»
Na putu prema džipu primijetih Natašu na prozoru restorana . Gledala je kako odlazimo i mahnula mi rukom .
Uhvatio sam Peru za mišicu i rekao mu :
« Nemoj slučajno o ovome lajati pred dečkima ! «
« Ma , neću . «
« A ni mojoj ženi ni riječi ! «
« Jesi lud . Nije mi ni na kraj pameti .»
« A ni svojoj nećeš reći ? «
« Ma neću , budi bez brige . Moja usta su zapečaćena .»
« Sve mi se čini da i ti imaš prste u tome…..» promumljah .
« Ma , nemam….ajde , ne brini….» nasmija se Pero .
Laknulo mi je i bio sam sretan što me Pero ulovio u kvaru . Da je to bio Pajo , znao bi cijeli Zagreb i okolica .
- 15:04 - Pljuni i zapjevaj! (17) - Printaj! - #

<< Arhiva >>