17.09.2005., subota

SREĆA NE PRATI HRABRE

U VISOKOJ TRAVI - 17. POGLAVLJE

Pero je bio redovan s opskrbom . Konačno smo redovno jeli .
« Kako je dolje ? « upitah ga , između dva zalogaja kruha i mesnog nareska «Gavrilović».
« Dobro se drže Karlovčani . Kiša je padala noćas ko blesava pa su ujutro izgledali ko Kišne gliste . Imam osjećaj da će im taj nadimak još dugo ostati . Mupovci imaju problema sa moralom , išli bi doma . A njih najviše i napadaju , kao da znaju . Jučer je ubijen jedan mještanin Topuskog . Pogodili su ga naši kad se vračao sa bunara s vodom . Mislili su da je čedo . Nesretan slučaj , nije se nikome javio , te nisu ni mogli znati da je civil . «
« A u hotelu ? Ima li novosti ? «
« O , da . Slušali su Srpski radio Petrova gora . Kažu da su imali Dan žalosti zbog pokolja hrabrih boraca od strane ustaša , koji su u velikom broju i kukavički , iz zasjede , napali mali odred četnika . I još kažu da znaju kako se ustaše zovu i da su im ucijenili glave na 20.000 DM-a ( njemačkih maraka ) . Od sad moraš paziti s kim se družiš , skupa ti je glava . «
« Jebo te , baš mi treba ta lova . A da se ja odem prodat ?»
Nasmijali smo se tome iako mi nije bilo svejedno .
« E , da , i pozdravila te prijateljica .» doda Pero , onako ,uz put . Smješkao se od uha do uha . « Nemoj da ti žena sazna .»
« Žena ne zna ni da sam živ a kamoli da okolo švrljam .» odgovorih , « A ionako nisam ništa poduzeo niti namjeravam . «
« E , dugi dani su pred nama , a život je kratak ,pogotovo ovdje . Zato mogu pušit kolko oću , znam da me rak pluća neće stić ubit . « Pero se zakašlja i masno pljune . Kao da ih je vadio iz pete .
« Trebao bi ti malo smanjiti .» rekoh mu , prijateljski .
« Smanjit ću kad dođem doma . Neko pije , neko se drogira a ja pušim . To je moja borba protiv stresa . «odgovori , mahne rukom i uskoći u džip .
« Vidimo se u podne . Hojla drija drom !!!!» zajodla i stisne papučicu gasa tako da je Uaz zarovao kotačima po zemlji . Spustio se na put i nestao u oblaku prašine .
« E , ludog čovjeka .» pomislih . Onda mi misli skrenu na Natašu . Bilo bi dobro spustiti se u Topusko , bar jednu noć , i biti u krevetu sa mladom ženom , a ne u rovu sa balavcem Bobom .
Beg i Bero su žučno raspravljali s Majcenom . Majcenov vod je bio spreman napustiti Topusko . Toliko su bili uporni da je Bero digao ruke od njih i rekao im da je bolje da odu nego da prave razdor u satniji . Beg ih je uvjeravao da će to biti izdaja i da je najgore ostaviti suborce na liniji i pobjeći kući . Majcen je rekao da oni nikog ne napuštaju već traže od zapovjedništva da osigura logistiku bez koje ratovanja nema . Tada se Božo ubacio i rekao da tako Tatari nikad ne bi osvojili svijet jer nisu imali logistiku već su pili i jeli ono što su oteli .Pa neka makne svoju ušljivu guzicu iz rova , skokne do prvog četničkog logora i nek se opskrbi sam . Majcen je već imao dugo Božu na zubu te su se pošteno zakvačili . Krenuli su jedan prema drugome kako bi konačno izravnali račune no Beg se postavio između njih i rekao da agresivnost sačuvaju za neprijatelja , ili kad se vrate kući .
Božo je pljunuo na zemlju i demonstrativno otišao na svoju stranu dok je Majcen mahao stisnutom šakom po zraku i vikao da će Božo kad-tad naletjeti na šaku . Nije bio ni blizu .
Te noći , Božo je odlučio otići u srpsko selo i dočekati četnike u zasjedi . Ovaj put me nije uspio nagovoriti . Pokušao sam ga uvjeriti da je to skroz ludo i da isti trik dva puta ne uspijeva ali , tvrdoglav kakav je bio , nije slušao .
« Znam od prilike kojim putem prolaze njihove patrole . Idu u trojkama kroz napušteno selo blizu Gređana . Ako ih dočekamo u jednoj od praznih kuća , mogli bi ih iznenaditi . «
« S tim nećeš niš postići , Božo ! Zakaj se uporno izlažeš opasnosti ? Ovo nije film . Ne mora imati «Happy End» . Nema ponavljanja scena , nema kaskadera , ne pucamo čorcima . Daj , stani na kočnicu . Vidiš da ni Hammer , i ludi Pajo , neće s tobom ! «
« Ne moraš ići . Niko to ne traži od tebe . Ali , ja moram . Jednostavno , nešto me tjera naprijed , i ne mogu se obraniti . « rekao je Božo , stavio mi ruku na rame , uz smiješak i dodao :
« Vidimo se u zoru . Nemoj me napucat , ko onog ježa .»
Nasmijah se , sa knedlom u grlu . Zašto sam imao taj prokleti osjećaj da ga zadnji put vidim živa ?
Božo , Babac i Jager , dečki iz druge satnije , koja je čuvala liniju kod Gređana , otišli su pred noć prema kraju sela . Na mjestu gdje je Jager vidio četničku ophodnju noć prije , namjestiše zamku . Negdje oko dva u noći , naišle su dvije patrole . Jedna im je zašla iza leđa te su morali uletiti u kuću . Četnici su znali da su tu i pretraživali su kuću po kuću . Došla je i treća patrola . Glasno su vikali kako će ih poklati kad ih nađu . Prva patrola upala je u kuću gdje su se sakrili . Božo je otvorio vatru i pokosio prvog koji je ostao visjeti na vratima . Drugi četnik je u padu pogodio Babca u glavu , dok mu je Jager sačmaricom skračene cijevi raznio prsa .
Druga patrola upala je kroz prozor , pucajući nasumično po cijeloj prostoriji . Božo je rafalom presjekao sjene na prozoru i oba četnika ispala su kroz porzor na dvorište . Treći je , vidjevši od kud vatra dolazi , pogodio Božu u rame i odvalio mu veći komad mišice .
« Moramo van ! « viknu tada Božo . Jager je pronašao Babca na podu , koji je ležao u vlastitoj krvi .
« Živ je ! « viknu Jager .
« Brzo , iznesi ga van ! Ja ću očistiti put ! « dreknu Božo .
Uzeo je Babcov Heckler u jednu ruku i Kalju u drugu , gurnuo vrata nogom i iskočio napolje .
U tom trenutku treća patrola je otvorila vatru i pogodila ga u nogu . Božo je uzvratio paljbu dok je Jager iznosio Babca iz kuće . Božo je zalegao do svinjske kopanje i pucao sve dok nije više vidio Jagera i Babeca . Četnici su također otvarali vatru sakriveni iza zida kuće . Kad je Božo bio siguran da je Jager dovoljno odmakao krenuo je , vukući ranjenu nogu po zemlji , za njima . Jager je uspio doći s Babecom do naših , te je Beg pohitao s desetinom u pomoć Boži , dok su ostali pružali Babecu pomoć .
Četnici su vidjeli da je Božo napustio zaklon , istrčali su na čistinu i zasjekli ga rafalima . Dok je Beg stigao , Božo je padao na zemlju , polako , kao da lebdi , kao da mu se ne žuri , kao usporeni film .
Begovi dečki otvorili su vatru pa su se četnici ponovo zavukli među kuće , uzvračajući . Dvojica su uhvatili Božu za ruke i odvukli ga do prvog zaklona .
« Nosila ! Dajte nosila ! « vikao je Beg . Sanitetskog materijala nije nedostajalo , ni volje , jedino nismo imali doktora . Nosila su stigla brzo , polegli su Božu na njih i odnijeli ga prema Gređanima . Beg i desetina još su malo pucali prema četnicima povlačeći se prema liniji obrane . Četnici nisu više uzvraćali , ali su proradili minobacači . Par mina doletjelo je ubrzo na selo , raznoseći crepove kuća i zemlju na sve strane .
Beg je klečao kraj Božinog tijela . Opipavao mu je bilo . Tada pogleda u dečke i tiho prozbori:
« Božo je mrtav .»
- 17:43 - Pljuni i zapjevaj! (13) - Printaj! - #

<< Arhiva >>