27.12.2004., ponedjeljak
Rudolfova Božična Avantura
Epizoda prva : Rudolf se dobro pripremio za božične blagdane . Trčao je po gradu sa svojim tvrdim papcima i zavirivao u svaki dučanćić s natpisom " Sve po 12 kn " . Nakupoval je hrpu darića , za svaku srnicu i jelena po nešto . Sitno al od srca . Bil je zadihan i znojan , vruće ispod krzna , a rogovi na glavi zapinju za svaka vrata . Djed je ove godine zakazao , ima previše posla u firmi i natjeral je jadnog Rudolfa da obavlja njezin posao . Naime , Djed nije muško , nego žensko koje se skriva ispod brade i brkova , a u kaput meće debeli , pernati jastuk . Voli zapovjedati , voli se svađati , voli dizat tlak jadnom Rudolfu i radit mu čir na dvanajstercu . Rudolf utrči u tramvaj , paketi mu zapeli za vrata koje nervozni Zetovac silom hoće zatvoriti prije nego svi uđu . Guzovima razgrne rulju , rogovima se ufati za štangu , a papcima čvrsto držaše poklončiće u šuškavim vrećicama . Debela baba se progurala kraj njega da bi sjela na sjedalo koje je netom ispražnjeno . U silnom zanosu potrgala mu vrećicu . Ispadoše poklončići na prljavi , tramvajski pod . " Pas mater ! " zanjišti Rudolf . " Konju ! " zamekeće baba . " Čorava glupačo! " uvrijedi se Rudolf , jer on nije konj , on je jelen s crvenim nosom . " Pijanduro ! " nato će baba , vjerovatno aludirajući na Rudolfov nos . Svi ga pogledaše . Klimali su glavom potvrdno . Smatrali ga pijandurom . Rudolf razgrne raju , pokupi poklončiće , kroz nosnice mu para šišti , očima sjeće nagurane ljude , i razne mu misli padoše na pamet , al se umiri i izađe na friški zrak . Već je pao mrak . Rudolf je bio iscrpljen i žedan . Svratit će na pojilo , na tren , nitko neće skužit , reći će da je bila gužva u gradu , da je bio prometni kaos i da je zato zakasnio . Neće Mrazica moći reć da je bio u birtiji . Stao je na šank , naručio litru i vodu , bili su tu i Pero i Štef i Pišta i još nekolicina jelena , već dobrano nakrcani - alkoholom . Runda je išla u krug . Rudolfa je dva puta zakačila . Treći put više nije ni znal kaj je platil . Već su se i srnice priljepile i pipale ga posvuda . Nije ni sam znal kak je izašel van iz kafića , sami ili u društvu , i jel je na pravom putu . POgodil je autobus , uvalio se na zadnji sic , i zahrkal . Na zadnjoj stanici probudi ga glas sa zvučnika : " Zadnja stanica ! Molimo , izaći ! " Staklenih očiju pogleda di je , malo ga zanese dok je ustajao , pa brzo kroz vrata suknu van , ravno na banderu . Pogodi je rogovima i padne na koljena . Sad ga je glava užasno bolila . Svjež zrak malo mu razbistri glavu . " Di sam ? " bilo je prvo pitanje koje se probilo kroz alkoholne pare u njegovom malom mozgu . Orijentirao se po njuhu , sluhu i vidu . Skužio je da do kuće ima manje od deset minuta .To ga je razveselilo . Veselo je krivudao pokušavajući pratiti zamišljenu crtu po sred pločnika ali mu to nije išlo od papka . Na pol puta zastane , pogleda papke , i shvati da nema poklončića . Nema ničega . U krznu nema novčanika , nema pljuga , nema poklončića . Sve je izgubil . Sve je negdje posijal ! U glavi mu se stvori slika Djeda Mrazice sa metlom u ruci . I njen izraz lica , i sjevanje iz očiju , i jezik od pol metra , i oganj iz ušiju i nosnica ! Stajao je na sred pločnika . Kiša je polako počela padati , kapati mu na rogove , lagano se slijevajući na crveni nos . Nastavlja se ........... |