Na trajektu za Brač za stolom sjede Ilija, Brko, Toni, Šumi i Bego. Bego: "Hoće li tko pivo?" Brko: "Ja neću." Bego: "Zašto?" Brko: "Želim ustanoviti škodi li mi alkohol ili brod." Bego: "Ja svako jutro popijem bijelu kavu i nikad nisam otkrio prosere li me mlijeko ili kava. Naučio sam se živjeti s tim." Brko: "Dobro govoriš, dodaj to pivo." Bego: "Meni kad je zlo, ne pravim od toga dramu. Povraćam u tišini i dostojanstveno." Bego broji ostatke novca po džepovima. Bego: "Bilo bi dobro da trajekt sad počne tonuti." Brko: "Zašto?" Bego: "Onda bi šankerica pobjegla da se spasi, a ja bih uletio za šank i spasio sve što se spasiti da." Bego sjedi u studiju i radi. Zvoni mu mobitel. Joško Grgin: "Šta radiš?" Bego: "Drkam po studiju." Joško: "Daj izađi malo na zrak. Ima na rivi neki death metal band." Bego: "Aha! Kad na kurcu rodi grožđe." Joško: "Daj izađi, koncert je. Dobro, nije baš death metal, ali..." Bego: "Tko svira?" Joško: "Kries." Bego: "Kries? Pa nije baš ni da je metal! OK, stižem, uhvati nam stol." Joško: "Ima slobodnih stolova." Bego: "A mene budale! Tamo je pivo po zlato, naravno da ima stolova." Bego pije skupo rivsko pivo, a Kries praše... zumba, zumba... ohaj! Bego: "Vidi one crnce, arape, šta li su... cupkaju, osjećaju se ka doma." Joško: "Ko zna šta na njihovom jeziku znači zumba-zumba." Bego: "Biće jeba-jeba." Ostavivši Mojmira u dobrom društvu, Joško i Bego nastavljaju s noćnim đirom po Splitu. Joško: "Sad mi pokaži gdje je taj kultni kafić 'Buža'." Bego: "Otkad je 'Buža' kultni kafić?" Joško: "Kultni je jer sam ja čuo za njega." Bego: "Onda dobro kad si ti čuo za njega. To je čak 50 metara odavde. Srećom tu je i 'Vijeko' pa se možemo odmoriti na pola puta... a u kurac, 'Vijeko' je zatvorio! Izdržimo Joško, još 30 metara. Mogu ja to! Mogu ja to! Mogu ja... jebateled, još cijelih 10 metara... Joško, ako ne uspijem, poruči mojima da sam ih puno volio i da sam u zadnjim trenucima mislio na njih." U 'Buže' se okupio sam cvijet splitske intelektualne elite: Željko Hajsok, Pako "šta ću biti kad odrastem", Hrepa iz Obale... vlasnik Vedran donosi spasonosna piva i ine multivitaminsko-alkoholne napoje. Joško: "Dođi sedamnaestog u Kaštela. Imamo dane boba." Bego: "Ne volim bob. Imam ksenobobiju." Joško: "I ja. Ali isto sam se prijavio za kuhara. Smislio sam izvrstan recept, čak bi se i tebi svidio." Bego: "Koji?" Joško: "Pečeni prasac sa zrnom boba u ustima." Bego: "Hoće li ti to priznati kao jelo od boba?" Joško: "Zašto ne bi? Prasac je tu samo prilog." Bego: "Znači li to da je prasac s jabukom u ustima jelo od jabuke?" Joško: "Zar nije?" Evo kako Kaštelani vide dane boba. Još kad bi se organizirala i gitarijada, imali bi i BOB ROCK. Onda je došla nedjelja i Bego je proslavio rođendan s pet dana zakašnjenja. To je bio dan posvećen laganom prežderansu. Ana, Ivo, mama, tata, gospodin Stanko i profesor Željko Gospodin Stanko: "Gdje su ti svjećice na torti?" Bego: "Ma bogati! Trebao bih dignuti kredit za kupiti toliko svjećica." Profesor Željko: "Kad svjećice koštaju više nego torta, onda znaš da si star." Bego: "Sve je dobro dok čovjek ima više kila nego godina." Stanko: "Je, ali kad ti godine preskoče broj cipele..." Bego (začepi uši): "Ne čujem te! Ne čujem te!" Đani, Ivana, File, Sandra i još neki gosti dolaze malo kasnije. Bego: "Požurite, ohladiće se." Đani: "Mmmm, miriše mi svinja." Bego: "Da, to sam se ja okupao." Đani, Sandra, File i Bego File se najeo, pa ga puklo u priču. File: "Pratiš li ti ovaj slučaj P... u medijima?" Bego: "Šta je to? Jel' se to jede?" File: "To ti je onaj što su mu ženi našli kokain loše kvalitete." Bego: "Pa šta?" File: "Misliš li da je on to podmetnuo ženi, pa je uzeo lošiju kvalitetu da uštedi?" Bego: "A možda je čovjek prevaren. Na njegovom mjestu ja bih se žalio udruzi za zaštitu potrošača i tužio dilera. Ma je li to onaj šta su u njega pucali?" File: "Je." Bego: "I zna li se ko je pucao?" File: "Sumnja se na Mišu Kovača. On jedini može promašiti iz tolike blizine." Bego: "Ma znaš šta! Ako čuješ da nešto ovdje puca, to meni puca kurac." Gosti jedu, a žena u kuhinji peče tko zna koju turu mesa. Pokušava procijeniti koliko toga još treba. Žena (viče iz kuhinje): "Tko sve jede?" File: "Ja jedem sve!" Gospođa Cvita, Jase, Nikša, Željana... bilo ih je puno, ali Begi se nije dalo slikavati. Ili njemu nisu dali. Sandra: "Nemoj mene slikat!" Nećakinja: "Nemoj mene slikat!" Blogerica Ely: "Nemoj mene slikat!" Bego okrene aparat prema Željaninoj guzici, a njen momak ga pogleda mrko. Bego (pomirljivo): "Dobro, dobro. Neću ništa slikat." Koča i Bego čačkaju nešto po laptopu. Žena: "Daj prekini s tom video igrom, druži se malo s gostima!" Bego: "Pa družim se... svako malo se okrenem i natočim sebi pivo, pa progovorim par riječi s kojim." Cvita: "Pusti čovika, rođendan mu je, neka radi šta ga je volja!" Željana: "Dala bi mu ja! Da je to moj, ne bi on meni majci mrdao!" Bego gasi kompjuter i okreće se. Bego: "A u kurac, šta su agresivni ovi gosti. Jesu li to gosti ili agresori?" Žena: "Bravo! Tako lipo budi pristojan." Bego: "Ti meni neke stvari krivo objasniš. Rekla si mi: druži se malo s gostima, i ja sam sam se družio malo. Trebala si reći: druži se puno s gostima!" Nakon četrnaest sati slavljenja, iz kuhinje izlazi žena, sva iscrpljena i garava. Taj dan je ispekla oko pola tone ribe, mesa, krumpira, povrća... Žena: "Kakav ti je bio rođendan, dušo?" Bego: "Prekrasan! Gosti su se stalno smjenjivali. Iz pristojnosti sam tri puta ručao i dva puta večerao." (nastavit će se) |