Marketing
BEGIZMI 71.
Na trajektu za Brač za stolom sjede Ilija, Brko, Toni, Šumi i Bego.
Bego: "Hoće li tko pivo?"
Brko: "Ja neću."
Bego: "Zašto?"
Brko: "Želim ustanoviti škodi li mi alkohol ili brod."
Bego: "Ja svako jutro popijem bijelu kavu i nikad nisam otkrio prosere li me mlijeko ili kava. Naučio sam se živjeti s tim."
Brko: "Dobro govoriš, dodaj to pivo."
Bego: "Meni kad je zlo, ne pravim od toga dramu. Povraćam u tišini i dostojanstveno."
Bego broji ostatke novca po džepovima.
Bego: "Bilo bi dobro da trajekt sad počne tonuti."
Brko: "Zašto?"
Bego: "Onda bi šankerica pobjegla da se spasi, a ja bih uletio za šank i spasio sve što se spasiti da."
Bego sjedi u studiju i radi. Zvoni mu mobitel.
Joško Grgin: "Šta radiš?"
Bego: "Drkam po studiju."
Joško: "Daj izađi malo na zrak. Ima na rivi neki death metal band."
Bego: "Aha! Kad na kurcu rodi grožđe."
Joško: "Daj izađi, koncert je. Dobro, nije baš death metal, ali..."
Bego: "Tko svira?"
Joško: "Kries."
Bego: "Kries? Pa nije baš ni da je metal! OK, stižem, uhvati nam stol."
Joško: "Ima slobodnih stolova."
Bego: "A mene budale! Tamo je pivo po zlato, naravno da ima stolova."
Bego pije skupo rivsko pivo, a Kries praše... zumba, zumba... ohaj!
Bego: "Vidi one crnce, arape, šta li su... cupkaju, osjećaju se ka doma."
Joško: "Ko zna šta na njihovom jeziku znači zumba-zumba."
Bego: "Biće jeba-jeba."
Ostavivši Mojmira u dobrom društvu, Joško i Bego nastavljaju s noćnim đirom po Splitu.
Joško: "Sad mi pokaži gdje je taj kultni kafić 'Buža'."
Bego: "Otkad je 'Buža' kultni kafić?"
Joško: "Kultni je jer sam ja čuo za njega."
Bego: "Onda dobro kad si ti čuo za njega. To je čak 50 metara odavde. Srećom tu je i 'Vijeko' pa se možemo odmoriti na pola puta... a u kurac, 'Vijeko' je zatvorio! Izdržimo Joško, još 30 metara. Mogu ja to! Mogu ja to! Mogu ja... jebateled, još cijelih 10 metara... Joško, ako ne uspijem, poruči mojima da sam ih puno volio i da sam u zadnjim trenucima mislio na njih."
U 'Buže' se okupio sam cvijet splitske intelektualne elite: Željko Hajsok, Pako "šta ću biti kad odrastem", Hrepa iz Obale... vlasnik Vedran donosi spasonosna piva i ine multivitaminsko-alkoholne napoje.
Joško: "Dođi sedamnaestog u Kaštela. Imamo dane boba."
Bego: "Ne volim bob. Imam ksenobobiju."
Joško: "I ja. Ali isto sam se prijavio za kuhara. Smislio sam izvrstan recept, čak bi se i tebi svidio."
Bego: "Koji?"
Joško: "Pečeni prasac sa zrnom boba u ustima."
Bego: "Hoće li ti to priznati kao jelo od boba?"
Joško: "Zašto ne bi? Prasac je tu samo prilog."
Bego: "Znači li to da je prasac s jabukom u ustima jelo od jabuke?"
Joško: "Zar nije?"
Evo kako Kaštelani vide dane boba. Još kad bi se organizirala i gitarijada, imali bi i BOB ROCK.
Onda je došla nedjelja i Bego je proslavio rođendan s pet dana zakašnjenja. To je bio dan posvećen laganom prežderansu.
Ana, Ivo, mama, tata, gospodin Stanko i profesor Željko
Gospodin Stanko: "Gdje su ti svjećice na torti?"
Bego: "Ma bogati! Trebao bih dignuti kredit za kupiti toliko svjećica."
Profesor Željko: "Kad svjećice koštaju više nego torta, onda znaš da si star."
Bego: "Sve je dobro dok čovjek ima više kila nego godina."
Stanko: "Je, ali kad ti godine preskoče broj cipele..."
Bego (začepi uši): "Ne čujem te! Ne čujem te!"
Đani, Ivana, File, Sandra i još neki gosti dolaze malo kasnije.
Bego: "Požurite, ohladiće se."
Đani: "Mmmm, miriše mi svinja."
Bego: "Da, to sam se ja okupao."
Đani, Sandra, File i Bego
File se najeo, pa ga puklo u priču.
File: "Pratiš li ti ovaj slučaj P... u medijima?"
Bego: "Šta je to? Jel' se to jede?"
File: "To ti je onaj što su mu ženi našli kokain loše kvalitete."
Bego: "Pa šta?"
File: "Misliš li da je on to podmetnuo ženi, pa je uzeo lošiju kvalitetu da uštedi?"
Bego: "A možda je čovjek prevaren. Na njegovom mjestu ja bih se žalio udruzi za zaštitu potrošača i tužio dilera. Ma je li to onaj šta su u njega pucali?"
File: "Je."
Bego: "I zna li se ko je pucao?"
File: "Sumnja se na Mišu Kovača. On jedini može promašiti iz tolike blizine."
Bego: "Ma znaš šta! Ako čuješ da nešto ovdje puca, to meni puca kurac."
Gosti jedu, a žena u kuhinji peče tko zna koju turu mesa. Pokušava procijeniti koliko toga još treba.
Žena (viče iz kuhinje): "Tko sve jede?"
File: "Ja jedem sve!"
Gospođa Cvita, Jase, Nikša, Željana... bilo ih je puno, ali Begi se nije dalo slikavati. Ili njemu nisu dali.
Sandra: "Nemoj mene slikat!"
Nećakinja: "Nemoj mene slikat!"
Blogerica Ely: "Nemoj mene slikat!"
Bego okrene aparat prema Željaninoj guzici, a njen momak ga pogleda mrko.
Bego (pomirljivo): "Dobro, dobro. Neću ništa slikat."
Koča i Bego čačkaju nešto po laptopu.
Žena: "Daj prekini s tom video igrom, druži se malo s gostima!"
Bego: "Pa družim se... svako malo se okrenem i natočim sebi pivo, pa progovorim par riječi s kojim."
Cvita: "Pusti čovika, rođendan mu je, neka radi šta ga je volja!"
Željana: "Dala bi mu ja! Da je to moj, ne bi on meni majci mrdao!"
Bego gasi kompjuter i okreće se.
Bego: "A u kurac, šta su agresivni ovi gosti. Jesu li to gosti ili agresori?"
Žena: "Bravo! Tako lipo budi pristojan."
Bego: "Ti meni neke stvari krivo objasniš. Rekla si mi: druži se malo s gostima, i ja sam sam se družio malo. Trebala si reći: druži se puno s gostima!"
Nakon četrnaest sati slavljenja, iz kuhinje izlazi žena, sva iscrpljena i garava. Taj dan je ispekla oko pola tone ribe, mesa, krumpira, povrća...
Žena: "Kakav ti je bio rođendan, dušo?"
Bego: "Prekrasan! Gosti su se stalno smjenjivali. Iz pristojnosti sam tri puta ručao i dva puta večerao."
(nastavit će se)
Post je objavljen 19.05.2008. u 11:49 sati.