Koča se zaletio s logorovanja na gažu. Prehladio se gadno. Koča: „Ajme, ne znan kako ću pivat. Pari mi se da ću umrit.“ Bego: „Ma nema veze, preživićeš. A ako i ne preživiš, opet nema veze, znači da nisi ni vridija.“ Koča se vraća s logorovanja (gdje je bio kuhar) i prepričava kako je bilo. Koča. „I onda je opalila takva orkanska bura i pomela logor, počupala šatore, privrnula mi kužinu, morali smo okolo kupit dicu, popravljat šatore, večera je kasnila uru vrimena...“ File: „Kakva tragedija!“ Koča: „Je, jedva smo sve doveli u red.“ File: „Ma ne to. Kakva tragedija šta je kasnila večera!“ Jasenko, Miro, Toni, Ilija i Bego unose instrumente na gažu. Konobar: „Kaže šef da maknete aute s ulaza.“ Bego: „Ajmo, ko je ovde autista?“ Ilija: „Treba bi mi jedan kabel, mogu li uzeti ovaj?“ Jasenko: „Nemoj taj, taj meni treba.“ Ilija: „A ovaj?“ Jasenko: „Nemoj ni taj, taj mi je najdraži.“ Ilija: „A ovaj ovdje?“ Jasenko: „Zar ti još nisi čuo priču o meni i ovom kabelu?“ Jasenko sjedi umoran poslije gaže i gleda u čačkalicu na stolu, desetak centimetara od njega. Jasenko (pokaže prstom): „Molim vas, nek' mi netko doda ovu čačkalicu.“ Nakon svirke dio honorara je isplaćen, a dio treba doći sutradan. Miro: „Zašto si Begi odma da lovu, a nama nisi?“ Ilija: „On je stariji kolega.“ Miro: „Dobro, to poštujem, ali šta ako sutra ne dobiješ ostatak?“ Ilija: „O tome i govorim. Vi ste mladi i perspektivni, još ćete puno gaža odsvirati.“ „U mojim godinama, prebrodit noć je pothvat!“ Jasenko: „A jebate, gaže! Je li ostala koja boca vina i mineralne?“ Bego: „Ja sam dobio lovu, a vas ko jebe. Idem doma.“ Toni: „Treba skupit opremu.“ Jasenko: „Je li ostala koja boca vina i mineralne?“ Miro: „A ja sad neću mirno spavati. Ko zna oćemo li dobit jebenu lovu.“ Bego: „Ne brini za mene, ja ću mirno spavati.“ Jasenko: „Je li ostala koja boca vina i mineralne?“ Toni: „Treba skupit opremu.“ Bego: „I sad vi koji nećete mirno spavati ne date meni koji bih mogao mirno spavati da idem spavati, nego da s vama kupim opremu? A baš ste kolegijalni!“ Jasenko: „Ajmo skupit opremu. Je li ostala koja boca vina i mineralne?“ Toni: „Ma sve je meni u životu jasno osim jedne stvari.“ File: „Koje?“ Toni: „Kako avion leti.“ Bego: „Meni je veći misterij kako frižider hladi.“ File: „Na pricipu komprimiranog plina. Kako se plin širi, tako se hladi.“ Bego: „To je nemoguće!“ File: „Kako?“ Bego: „Pa kad ja prdnem, komprimirani plin iz moje guzice se raširi po sobi. Po toj logici, temperatura u sobi bi trebala pasti, a ona naraste.“ Leon: „Šta žvačeš?“ Bego: „Ne žvačem. Klapa mi dentijera.“ Leon: „Izvrsno ime za klapu! Klapa Dentijera!“ „Sve je prolazno, samo je ondulacija trajna.“ Otac vidi Begu na ulici. Otac: „Zaboga, na šta ličiš!“ Bego: „Šta mene gledaš? Pa nisam se ja napravio!“ Otac: „Šta se ne ošišaš. Izgledaš ka majmun.“ Bego: „Pa zar nismo učili u školi da smo nastali od majmuna?“ Otac: „Ako si ti nasta od majmuna, ja nisam!“ Kombi s bendom i instrumentima stao u vukojebini. Pametnjakovići iz kombija otvorili haubu i žustro raspravljaju o prirodi kvara. Bego: „Šta ste se uzvrtili oko tog motora? Ostanimo ovdje i utemeljimo grad!“ File: „Bego, oćeš još piva?“ Bego: „Daj! Mene je moja mama naučila da je nepristojno reći neću.“ Žena: „Zašto onda ne kažeš: ne mogu, hvala!“ Bego: „Prvo zbog toga što za najmanje dvije od te tri riječi moram pogledati u Klajića da vidim šta znače. Osim toga nije točno da ne mogu, a mene je moja mama učila i to da nije pristojno lagati. Prema tome, kada se stvar sagleda sa stanovišta temeljnog kućnog odgoja...“ Svi nazočni: „Ajme koje cjepivo! Pij i šuti!“ (nastavit će se) |