nemiri

Već naglas su te brezama recitovala moja predvečerja.
Već ništa u mom životu nije bilo važno tako kao ti.
Već sve oko mene je bilo samo deo mog opšteg mita
o tebi.
Već nijedan drvored kojim si prošla nije se zvao prosto
drvored.
Već sve je znalo da ćeš doći; s nebom
Pločnici već su se u život kladili da si negde tu.
Budućnost je imala hiljadu imena i tek poslednje bilo
je usamljenost.
Budućnost je već oponašala tvoje pokrete i tvoj hod.


Izet Kiko Sarajlić