nemiri

Kada je Narcis umro, jezero njegovog užitka zamenilo je slatke vode slanim suzama; i rastužene orejade stigoše kroz šumu da mu pevaju i pesmom svojom donesu mu utehu.
I kad videše da je jezero svoje slatke vode zamenilo slanim suzama, orejade raspletoše zelene uvojke svojih kosa i glasno mu se obratiše:
„Ne čudimo se što na taj način oplakuješ Narcisa; bio je tako lep!“
„Narcis je stvarno bio lep? “ upita jezero.
„A ko bi to mogao bolje znati nego ti?“ odgovoriše mu orejade. “Kraj nas je samo prolazio i jedino je tebe tražio; ležao je na tvojim obalama u tebe zagledan i u ogledalo tvojih voda ogledala se i njegova lepota“.
I jezero im kaza:
„A ja sam Narcisa voleo jer se, dok je ležao na mojim obalama u mene zagledan, u ogledalu njegovih očiju ogledala moja savršena lepota!“

Oskar Vajld