nemiri

Od nule stepeni, gradus po gradus,
proleće po proleće, ti se penješ ka letu -
meni se krv skuplja kao u termometru
živa ispod nule,
ja listopad za listopad
silazim ka mrazu
i mačenoscu vetru.
Tvoja krv se penje preko četrdeset -
moja pada sve do u hladnoću Sibira,
u snega studen treset.
Oko tebe su prostori uzrele zobi,
suncokreta i mak,
Sunce tvog srca penje se u zenit,
vrelo kao Sunce u Buhari -
a, moje stari,
spušta se do u Ledeno Doba,
u snega beo mrak.

Desanka Maksimović