nemiri

Zaboravila sam svoje ime.
Osvrnem se na cvrkut ptica,
šum vetra, odjek tišine.
U tuđim imenima pronalazim svoje.
U snu čujem glas.
Da li me to neko zove?

Moje suze su zaleđene.
Ja ih ne plačem.
Samo ponekad kao sneg
one zaiskre u mom pogledu.
Zima mog lica.

Ja sam samo šarena ptica
svoje ljubavi
u potrazi za letom.
Putujem osmesima srca.
U korenu tvog pokreta
pronalazim početak.

Aleksandra Mitrović