nemiri

Opora ljubavi, ljubičice okrunjena trnjem,
šipražije izmedu mnogo strasti nakostrešeno,
koplje bolova i krunico gneva,
kojim si putem i kako pošla u moju dušu?
Zašto si sunovratila svoj bolni plamen,
odjednom, između hladnog lišća mog puta?
Ko ti označi korake koji te nose k meni?
Koji cvet, kamen i dim pokazaše moje boravište?
Sigurno je da je drhtala stravična noć
i zora ispunila sve vrčeve svojim vinom
i sunce učvrstilo svoju prisutnost nebesku,
dok me okrutna ljubav opsedala neprestano
sve dok, sekući svojim sabljama i trnjem,
u mome srcu ne otvori užareni put.

Neruda