nemiri

Izgleda tako strašno ostati mator momak, kao star čovek i uz tegobno čuvanje dostojanstva moliti za prijem kad želiš da provedeš veče sa ljudima, biti bolestan i iz ugla svoje postelje nedeljama gledati praznu sobu, uvek se opraštati pred kućnom kapijom, nikad ne hitati uza stepenice zajedno sa svojom ženom, u sobi imati samo pobočna vrata, koja vode u tuđe stanove, večeru nositi kući u jednoj ruci, biti prinuđen da se diviš tuđoj deci, ne smejući da neprestano ponavljaš: "Ja nemam dece"; oblikovati svoj izgled i ponašanje prema jednom ili dvojici matorih momaka iz mladićkih uspomena.
Tako će to biti, samo što ćeš u stvarnosti, i danas i kasnije, sam stajati tu, s telom i stvarnom glavom, pa dakle i čelom, da bi lupao šakom o njega.

F.Kafka