nemiri

Nekada sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
pa si mi tada reći mogo
beskrajno mnogo, o , kako mnogo,
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mom prvi koji
beše drag,
pa iz svega što si mi reko
katkad surovo, katkad meko,
ostao je trag.

Sada srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mogo
onako dosta, onako mnogo,
sa reč i dve.

I kad bi danas prišo meni
i hteo reči davno rečeni
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko
da sve što si ikada reko
bila je laž.
D.M.