nemiri

Mi idemo našim putem, sa ostalima, ponekad i ne misleći i ne znajući, ponekad i radosno, ali ponekad i mučeni sumnjom, potišteni, obeshrabreni i umorni do te mere da zastanemo i ostanemo u mestu, kao mrtav predmet, po zakonu koji važi za mrtve predmete.Ali tada vidimo - čudno! - da naš put ide dalje, bez nas, da naše ispadanje i ostajanje u mestu ne znači ništa ni za koga i ni za što u svetu, da je ono isključivo i jedino naša stvar, sitna, lična i ne mnogo lepa stvar.I mi se dižemo i idemo dalje sa našim putem i svima živima koji su na njemu.
Ivo Andrić