ponedjeljak, 15.05.2006.
Priča o početku neke ljubavi… Pt. 3
Postoje neke stvari kod nje na koje se bezuvjetno palim. Zna me ona tako dodirnut... 
tacno skuzi sta mi treba u nekom trenutku. Zna kako sam osjetljiv na stipanje, kako samo poskocim, kad mi neko to uradi prstom tamo u podrucju trbuha... Zna kako me milovati kad sam tuzan.... 
Jednostavno zna! I kako zna biti zavodljiva... Desilo se da me pozvala telefonom u ured i pocela imitirat hotline!!! 
Naravno da se je zezala, nista vulgarnog nije pricala (nikad neces cuti psovke od nje) ali glas ji je bio ono... uz uzdisaje... Pa znate, kad netko duboke dise... Sta je to meni radilo… Mislim, da bi to bila bilo koja druga cura, prosao bi ok, ali kad mi to radio ONA... 
to mi je bio stvarno mucno, samo me napali i onda prestane...
Nas odnos? Samo prijatelji! Ni ona ni za tren pomislila na ista drugog.... zaboravljala je decka polako, bar tako se je cinilo, postajala je ponovo vedra... izlazili smo puno, u drustvu naravno. Cak i decko, za kog su sada svi verovali, da je vec bivsi (osim nje... ona se je mozda negdje duboko u sebi jos uvijek nadala), se nam pridruzio katkada... Ali bili su to prizori izbjegavanja, bas mucno ponekad... Mozda je stvarno suvise maleno, to nase misto... Ja sam samo uzivao pored nje... I brzo postao ljubomoran kad je s nekim previse koketirala… Nisam naravno toga pokazivao, ali poznalo mi se na raspolozenju... 
Eh ludak ja, i glupa ljubav moja…
Prodje nekoliko meseci, u takvoj atmosferi, kad neki dan ja i neki moji drugovi vidimo ovog njenog 'decka' u restoranu s nekom curom… Naravno da nam je bilo zanimljivo, ali NJOJ nismo kasnije nista rekli. Nitko (ni ja) nije bio siguran sta zapravo jos osjeca do njega, i nismo je htili bez potrebe uznemirati... Nije to nas 'business' i osim svega, sta ako je ova cura samo prijateljica? Nista intimnog nisu oni tamo radili... Mjesec ili dva kasnije nam postane jasno, da ona cura ipak nije bila tada samo slucajno tamo, zaista su oni zajedno... i netko iz naseg drustva konacno isprica ovo i NJOJ. Ona se naravno ljuti... ali i kaze da “ipak nije dosta vise osjecala do njega” pa da ji je svejedno... 
Ah, sada da, valjda. Ako je to icemu pomoglo, je tome, da se je ona nekako dokonacno emocionalno oslobodila i pocela malo vise gledat okoli... A bas toga ja nisam htio... sad kad mi toliko stalo do nje...
U to vrijeme okoli ima ona rodjendan. Zivi ona u nekom velikom fancy stanu sa terasom, dvije kupaonice, etc. sa jos dvojicu prijateljica. E pa se odluci da ce imat neki veliki r.d. party bas kod sebe kuci... Pozvala je ona mnogo ljudi na ovu zurku, suradnike, prijatelje... i mene, naravno! 
Ja nemam pojma sta da ji kupim... svi planovi sa ostalimi nekaku propadnu, i na kraju ja ajd, sam po ducanima... Znate kako je muskome hodat po ducanima... kupovat nesto za zene... muka! Ma da ovi put bas nije bilo tako... nekako mi je bilo drago da nesto za nju kupim, pa da nece imati nikakog glupog konteksta… zbilja samo rodjendan. Znao sam da su sanse, da potrefim nesto upotrebljivog jedan protiv miljun... Kad prodjem mimo nekog ducana sa igrackama se odmah odlucim: kupim ji neku onu plisastu bebu... bas je bila slatka. 
Dosao je ovaj dan, konacno... i pozove me ona par sati prije veceri...
Kaze, “imamo mi ovdje neku malo veceru prije tuluma. Nema bas puno mjesta, ove cimerice su pozvale svaka svog decka, pa sam ja mislila da bi pozvala tebe... ” 
O boze.... (uzdisaj, izdisaj, uzdisaj, izdisaj....) ja sam mislio da ce mi srce ispasti u tom trenu... istopio sam se! Nisam mogao nista da ji kazem, totalno me je iznenadila, samo sam nesto mumljao... “ma, ma, aa....”
A ona, “Sta sad, hoces ili neces?”
Ja se ponovo sakupim i izdavim... “dodjem, dodjem, naravno... kako bih mogao to odbiti”
Boze, dobro da je samo preko telefona. Poljubio bih je na tom mjestu! 
Ali moj put prema deliriju se jos nije zavrsio...
Nastavi ona: “Ej, i bas sam razmisljala sta obuci. Dali stavim gore onu mini suknju koju sam prosli put kupila ili stavim samo traperice? Bude li ova suknja ‘previse’, sta mislis?”
Oh, boze sta to mene pitas, si mislim... nemam pojma sta da ji kazem... Sigurno ce izgledat bolje u mini suknji ali.. i nametljivije... naravno da toga nisam htio. ;)
Kazem ji, “kao da vazi, sta ti ja kazem... ne bi me ti slusala”…
“Ma slusat cu te, obuci cu sta ti mislis da je bolje...”
Srce mi je razbijalo do sada, zaista!
“Onda obuci traperice, ji kazem...”
Ona, nekako iznenadjena (i verovatno nezadovoljna) izborom pita, “A zasto?”
A ja, “ma previse ce biti agresivno sa ovom mini suknjom, nije to bas dobro”...
“Ok, ok, vidjet cu” mi kaze i nas razgovor se tako i zavrsi...
Dodjem ja na ovo veceru dosta rano, bas rano za moj ukus... ali tada smo se dogovorili. Donijem par boca nekih zestokih pica... da budemo malo koktejle mjesali... vecina ljudi bude sigurno donijela vino, tega ce biti jos previse... Vercera nije bila ni priblizno jos gotova, zapravo bisu ju morali donijeti iz nekog restorana nekih za nas eksoticnih jela, nija sad vazno kako se zovu... Cekamo mi to... i dodje ona spremna – u mini suknji!!! 
Pah, nije me slusala, nakon svega. Pitam je zasto nema traperica, a ona meni... “pa tako sam se odlucila, ako se ti ista ne svidja, mozes i da odes.”
Da sam imao bar malo ponosa tada... verovatno bih otiso. Porusila mi svu nadu koju sam imao za veceras u jednoj recenici... Bas ti hvala! Nekao nepristojno mi je bilo da pravim scene, bio je osim svega Njen rodjendan... sta mi preostalo drugog nego da sutim...
Konacnu doniju jela, skoro sat kasnije nego planirano... Jedemo mi to... bilo je ok, nista preteranog, ali dobro... Pomalo su vec poceli dolazit ljudi, tako smo kasno poceli... Ne tako kasnije je bila festa vec u punom zamahu... pilo se, mjesalo koktejle, prolivalo... pricalo, fotografiralo... 
nije bilo bas glasne muzike zbog susjeda... ali inace, ludilo! A u ponoc, kao nazdravimo (dali je bio sampanjec, ne sjetim se bas dobro ) i dodje torta... ona reze, ljudi fotkaju... slatkice... hi hi. Onda naravno svi do nje, pa cestitke, zelje... i sve to sto ide s tim... Ja nekako ne silim medju prve, pa ji skoro zadnji stisnem ruku…
i samo mozem da kazem “Sve najbolje…”
Ona mi nekih blistavih oci uzvrati pogled i kaze: “Znam…”
Zagrlimo se jako, jako… Znam… znam… samo o tome razmisljam. Kako to ona zna? Zna sta reci!!! Bila mi je to najljepse rijec koju sam cuo u zivotu... i pazite, jos uvijek tako mislim! Da li ti moze netko, netko koji ti je drag – neko koji ti znaci toliko u zivotu, kolikor mi je znacila ona – reci nesto ljepseg kao je rijec 'znam'?!? Tesko sam zadrzavao suze, bas me je iznenadila...
Bilo je vec kasno, par sati poslije ponoc, kad se odlucimo da idemo u neki klub, da nastavimo, he he... Napustimo stan u nekim nepovezanim grupama... pa znate kako je kad se grupa (polu)pijanih ljudi odpravlja negdje noci... Dodjemo ispred nekog kluba i sakupljamo se nekoliko vremena... toliko da na kraju oni mangupi na vratima shvatiju ta nas ima previse pa nas ne pustaju unutra! Idemo onda prema nekom drugom, ali ta je bio mnogo dalje... (nismo bili bas bijesni – posledica toksicnih substancija, naravno) Usput... vecina ljudi se izgubi negdje... odustane ili ide kuci, sta ja znam. Do drugog bara smo dosli samo dva njezina drugara, neki moj drug, ona i ja. Imali su unutra neku divlju muziku, bas darky... ali bilo nam ok. Ona dvojica cuga neko pivo, ali nas trojica idemo odmah plesat... bas ludilo... Ali ona, samo sa mnom plese citavo vrijeme... o boze... Oblaci, dobili ste novog stanovnika! Plesemo... plesemo.. dok ne svane dan prakticno. Kad izadjemo iz bara se rastanemo. Oni moj prijatelj napusti a ja jos ostanem sa njima, nadajuci...
“Ej, pa idi i ti doma. Da li nisi i ti u toj smijeri? Hvala, sto si dosao, cujemo se sutra... “
Ja, repom medju nogama, mogao sam jos da uhvatim prijatelja koji je odlazio minut prije... Boze, kako se to zavrsilo....
Sledeci dan se dobijemo na jos jednoj veceri. Neko malo njezino drustvo... dapace, bilo nas vise nego na onoj veceri prije ;) Jeo sam neku vegetarijansku foru, bas mi je pasalo nesto lagano, dan po teski noci, hi hi... Ne bi bila nista posebnog ova vecera da me ne bi... (vec smo zavrsili sa jelom) ... da me ne bi neka prijateljica (slatkice) pocela da me dira nogom ispod stola... Zeza me valjda... samo provocira. Kad Ona (“moja”) to vidi, baci se ona u posao... Skine si cipelu, mi golim stopalom podigne hlace na jednoj nogi i pocne me mazit... ispod stola!!!
To mi radi
jer ti možeš da mi radiš sve
to mi radi
jer ja zaljubio sam se
...
kad me pališ onda idi
lomi do kraja
priđi bliže da vidim tajnu
koju čuvaš u očima
Njih dvojica se smiju, ne glasno...oni konspirativni smijeski... nitko od drugih nije to primetio, sve se desavalo ispod stola!!! A ja, meni je bilo bas neugodno... kad mi ona to radi... ONA! Vrazicka. Kako mi moze to radit? Kratko poslije toga napustimo lokal. Kao u znak protesta... (pa da se i ja malo posalim) pretvaram se da mi je neugodno ;) pa stavljam torbu ispred kao 'nabrekline' medju nogama... One nisu to ni primjetile od pocetka, morao sam cak posebno da jih opozorim... ali onda... 
umrle su od smijeha! Ja sa istim onim crvenim licem... ha ha… bas sam se dobro pretvarao. (mislim, ne da me nije uzbudila ova 'moja' ali... tako ekstremno ipak nije bilo)
- 00:08 -