probat ću napisati smislen post. ono, da moje misli dobiju glavu i rep. al ne obećajem ništa, nisam takve postove pisala... mislim odavno.

sve uvijek kreće s onom rečenicom da zapravo nemam o čemu pisati. shvatila sam da se s malo stvari bavim van faksa i da mi je glava stalno uronjena u faks. nije da mi smeta, ali nekako dobijam osjećaj da postajem dosadna osoba. pričati ili o nečemu što ti je ful blisko ili o faksu.
mislim, ljudi po prirodi pričaju o stvarima koje su im bliske, nije tu ništa krivo. ali mislim da moja svaka rečenica počinje s dekliniranom riječi ja.
elokvencija mi više nije jača strana. ne sipam riječi iz rukava, moram stati i formulirati ih u glavi jer ih ne koristim često.
no. zapravo, kao da je i bitno. primijetila sam da dosta ljudi uopće ne sluša što im se govori. vjerojatno dok druga osoba govori, taj smišlja sto će sljedeće reći. živcira to.


navlačim se polako na dijakritičke znakove. eto, i ovo pišem koristeći iste.


najljepše mi je dobit gro dobre muzike. prije koji tjedan sam dala frendu da mi napuni usb (koji, "igrom slučaja", nosi naziv vektorski prostor. znam, luda sam.), i neki dan mi ga je vratio. bilo je malo čudno dobit poruku u kojoj stoji "napunio sam ti vektorski prostor" jer on nema apsolutno nikakve veze s matematikom ili bilo koji oblikom znanosti. :D


k. dolazi za dva tjedna. jedva čekam. zaista mi se svidio taj dječak* u pečuhu. znam da sam zabrijavala mnoge stvari, još uvijek zabrijavam, ali ako ima nešto, dala bi sve od sebe da se to i održi. kompletno drukčiji osjećaji i pogled na to od prošle veze. drago mi je zbog toga. samo znak da te stvari u životu mijenjaju. i tebe i tvoj pogled na svijet i osjećanja i misli i sve.


ne znam kad sam ovako... "eksplicitno" nešto napisala o svojim osjećajima. uvijek kad pišem (ili bar pokušam pisati), svaka napisana riječ se čini kao nešto balavo. trebala bi se riješiti toga.



za kraj ću samo ostaviti jedan citat ernőa rubika**:

Ami a nyelv és a kommunikáció összefüggését illeti: a nyelvnek tartalma van. Valóban úgy látom, hogy attól függően, hogy valaki milyen nyelven gondolkozik, máshogy gondolkozik. Nem tudunk nyelv nélkül gondolkozni. Érzéseink vannak ugyan, de az érzések felhők: nincs formájuk, alakjuk; irányaik vannak. Lehet például sötéten vagy derűsen látni a dolgokat. De amikor meg akarom fogalmazni a dolgokat, akkor a nyelvnek nagyon nagy szerepe van. Sokszor az újdonságok kommunikálásának egyik nehézsége éppen az, hogy nincs meg hozzá a nyelvi megfelelő.

oliti:

Što se tiče veze između jezika i komunikacije: jezik ima sadržaj. Zaista vidim da, ovisno o tome na kojem jeziku osoba misli, drukčije misli. Ne možemo razmišljati bez jezika. Imamo i osjećaje, ali oni su oblaci: nemaju formu i oblik, imaju smjerove. Recimo, čovjek može vidjeti stvari mračno ili vedro. Ali kada poželim izraziti te stvari, onda jezik igra veliku ulogu. Mnogo puta poteškoću u komunikaciji novosti čini baš to što nemamo odgovarajuću riječ za ono što želimo izraziti.


my mission here is done.





*nije baš dječak. razlika u našim godinama je treći korijen iz 343.
**dobila sam njegov intervju na satu mađarskog, ubojica. al fino razmišlja taj čovjek.