nekad me stvarno pukne da napisem nesto. mozda i ne tako konstruktivno.
al onda stanem, jel, i ne napisem jer, hej! ja sam faca koja ima post po mjesecu. mozda dva. ne vise jer ne vodim dnevnik da moram pisat sta se, di, kako i zasto se desilo danas ili bilo koji drugi dan.

dakle, kolegice...


***

i tak, jel.
kuzis, izadje sunce i odmah sam bolje.
jedan od razloga zasto ne volim zimu. mislim, ono, jes, bozic, nova, rodjendan, snijeg, tralala.
al manjak sunca i optimizma i svi smo nekak... bla.

objasnite mi, kako to mislite, sunce?


***

i pisem kao navijena. mora da su droge nekakve.
i pricam, zapravo, kao navijena. i malo... neartikulirano. zalaufam se, pricam besmislice, ljudi mi se smiju, meni se jezik plete, nitko nista ne kuzi.
a oci...

sta je sad, sta spavas? a jutros si dosla na faks, a oci ovolike!

droge, frende. droge. kazem ja.


***

i vrazji fejsbuk. fuj to. a nisam karakter da ga izbrisem. bas izbrisem.

"ajme, kak bi mogla bit s nekim ko nema fejsbuk? ja to ne bi mogla"
ma bravo za tebe.


***

i volim sekciju! boze, kako zakon utrosenih 45 minuta, na smijeh i zafrkanciju. i ples, fkors.

sta cemo sad?
sta ja znam, ti vodis.


***

ietotgavraganečutezvatnakavujos. nastradobi.

[question] empty [/question]


***

jeste ikad prali samo siske ujutro? ono. manjak vremena da operete grivu, pa operete samo siske i ostatak kose svezete u rep da se ne kuzi bas toliko da je kosa masna?


***

vjerujete li u musko-zenska prijateljstva? tako isklisejizirano pitanje.
ajmo dalje, teta asistent. nejte bit naporni.


***

mozete li mi reci, u kojem intervalu osciliraju vasa raspolozenja? po mogucnosti s tocnoscu na jednu decimalu.


***

veliki uporno zezaju male
izgovoreno nista vol. II