Te flaše piva u gajbi stoje
postrojene kao vojnici što dane broje
sa bolnim zvukom u koljenu ja posežem
i jednu od njih jedva dosežem
gledam je
kako lijepa je
dok otvaračem otvaram je
mirišem pare
i dok u daljini netko svinju lopatom udara
ja si popijem par dobrih gutljaja
udahnem pa je popijem do kraja
bacam je u zid
ali već slab mi je vid
pa pogađam komšiju u čelo srid
kad u bašći stoji kao kip
skoro da me obuzme stid
zamićem za zid
a u šupi flaše stoje
čekaju nove pohode moje.