....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
16.02.2007., petak
 ovih dana sam malo zapostavila blog i te stvari, ma internet u cijelosti... a nemam vremena šta ću.... ja sam vam doma još od srijede.... i ostajem do utorka jupi :)))))) i super mi je, uživam..... nadam se da ste se lijepo proveli za valentinovo.... cimi i ja po cijele dane landramo po gradu, idemo s kave na kavu, trčimo vamo tamo i tako... u srijedu... valentinovo... vidjela sam se s njim,, našli smo se oko 9 i do nekih pol 11 smo se šetali, pričali i tako.... ok je dečko, ali sam se vratila doma ko pokisla, ne znam, uopće nije bila stvar u njemu.... nego sam ja glupa... imam pokraj sebe dečka koji je stvarno dobar i znam to iako smo bili skupa svega tri puta.... ali ne nebi ja bila ja da se ne ubijem u pojam.... kako to nije nešto što ja želim, kako to nije netko koga ja želim.... a koga ja želim?! pa ni manje ni više nego kretena, budalu koji me već ne znam koliko puta ponizio, i zbog kojeg sam prolila suza i suza.... tak da sam vam ja na valentinovo bila malo u bedu.... i tak.. pričala malo s mamom, pa sa cimi, pa sa jednom frendicom, pa sa sestričnom... hehe... drugi dan je već bilo bolje.... opet nerazdvojne cimi i ja lajfamo po gradu, našle smo se oko 12 i do 9 landrale okolo naokolo, da znam da nismo normalne, ah nema nas svijet... bile smo čak na tri kave, hehe od birca do birca.... i taman oko 9, ja već ljuta jer me ne zove a rekao je da će nazvat kad dođe doma i brojim ja, umiremo od smijeha, sprdamo se, kad evo zvoni mob.... on... javim se ja, odem ispred birca da ga mogu normalno čut, i pita on mene oćemo se vidjet danas, a meni se baš nekako nije dalo ić s njim, i ja reko kako oćeš, a on ti reci, ja njemu jesi jako umoran, veli on da mu se oči sklapaju da je radio do pola 8 lalala, reko možemo se i sutra vidjet nije problem, i tako je i ostalo... a prije tog razgovora cimi je svom dečku isto rekla da će se sutra nać jer je kao umorna, hehe... i krenule mi već doma kad šalje on meni poruku da ga nazovem... i nazovem ja... veli di si, ja evo idem prema mami na posao, on meni kud misliš poslije, ja- ne mislim, on – oćeš doć tam kod pošte kad ostaviš mamu, ja- može vidimo se... tak da smo se na kraju ipak našli i bilo je baš ok, sprdali se on si je prebacivao neke pjesme s mobića, našetavali se po kvartu, i tako... bila sam bolje nego prethodni dan.... počela sam ga prihvaćat, jer evo opet ponavljam dečko je baš drag i baš dobar i mislim da je to možda dobra prilika koju ne bi trebala samo tako pustit... pa eto pustit ću da vrijeme pokaže svoje... pa kako bude.... danas sam iz kuće izašla oko 1, išle smo do frendice, igrale se s njenom malom nećakinjom i tak, pa po gradu malo i tak, kući sam došla oko pola 9...danas se nismo vidjeli, al smo se čuli... vidjet ćemo se sutra u gradu... jedva čekam sutra idemo se malo izludirat u gradu... i to vam je to.... uživajte mi, pusa Ne duguješ ništa Podigni zidove, sruši sve mostove, kada sutra pođeš od mene, navuci zavese teške olovne, na svoje srce hladno poput stene. Ne reci nikome da sam ti bila sve, muškarci to ne rade, O meni najgore kada ti govore ti ćuti i pravi se da te sve to jako raduje... Ne duguješ ništa ni najmanje, nek ti je prosto i ne boj se što su ti noći besane, ne nije do mene I vidiš da mogu podneti sve prevare, laži i uvrede, Al pašće po meni to teško kamenje, Kad se svetla ugase... |
