i z l o g b l o g a

...Poča se podivat misec iza gore,
Svu zemlju obsivat i toj sinje more.
Zato se ja počah totu razpravljati,
Veće časa ne stah, pojdoh počivati.
Samo jim ovo rih: volju mi spunite,
Imam potrib mnozih, čujte, ne zaspite.
Bugarite i pojte, li da smo po hladu,
Veselo nastojte, u Staromu Gradu.
Paskoj rič izusti, priča govoriti:
I nam ti se grusti veće dni gubiti.
Vrime upušćasmo cić ove lovine,
Vele se zastasmo od naju družine.
Luč nam je cipati i karpiti mrižu,
A pak putovati k Visu na Komižu.
Kako jim rekoh ja tako učiniše
I pri ner sunce sja na Tvardalj dopriše.
Ča večer lovismo po moru sviteći
Za nestvu dilismo gdi može doteći.
Bil bih ti poslal rib, viteže svim pravi,
Ne to cića potrib neg zarad ljubavi.
Već ča si daleče, meu nami je gora,
A znaš ča se reče: jij ribu iz mora,
A meso iz kože, jer jedno i drugo
(kako znaš) ne može liti stat nadugo.
Li neć' brez lovine ni ti moje biti,
Jere gospodine, mužu plemeniti,
Jer ju ćeš imiti u knjižici ovoj
U koj ćeš viditi i vas lov i put moj,
Kojom ćeš živiti pun slavna imena,
Skončan'ja ne imiti do duga vrimena,
Dokle strana ova (der do togaj vika)
Bude čtiti slova našega jezika.
Toj ti će draže bit ner moja lovina,
(Ke bi bil barzo sit), al koja stvar ina.
Ja ću želit meni, rodjače primili,
Da bi mi taki dni često dohodili...
Ribanje i ribarsko prigovaranje, Petar Hektorović (1487 - 1572)