N_A_S_M_I_J_A_N_A
subota, 16.09.2006.
....
|
Ma samo da dokažem da još uvijek ima romantičnih muškaraca..   |
- 21:18 - Vaše impresije (39) - Prepiši post - #
četvrtak, 07.09.2006.
DIJETA...
 Sad bi ja kao trebala spavati,jer sam radila noćnu..ali ne mogu..gladna sam.Jebem ti jebenu dijetu..Evo ovako..moja jača polovica i ja odlučili ići na dijetu. Da se odmah razumijemo,NISAM GA NATJERALA,SAM JE ODLUČIO,haha.. Svaki dan doručak voće..još malo i pretvorit ćemo se u čimpanze od silnih banana.. Danas je već 6. dan i bome se dobro držimo.Nije prerigorozna jedino što nam je bilo teško je..voćni dan,dakle cijeli dan samo voće..(to je bilo prekjučer). Da mi je netko rekao da možeš biti lud od gladi,ne bi vjerovala.Loše se potrefilo što sam taj cijeli dan radila.Umrla sam od gladi ali nisam htjela ne biti karakter..Kad sam nazvala dragog i kad mi je rekao da ga strašno boli glava,znala sam koliko je sati i mislila da neće izdržati. Najviše sam se iznenadila kad sam došla kući navečer...a on u krevetu s hladnim oblozima na čelu..U isto vrijeme sam umirala od smijeha i brinula se da će mu pozliti od jebene dijete. Ali ne da se,želi izdržati do kraja..Sreća pa dan traje samo 24 sata . Još uvijek se oporavljamo,haha.. Danas je na meniju tjestenina..ali još uvijek ne znam na koji način..Ako netko zna kakav recept a da nije s mesom,nek mi javi,dobro će mi doći... |
- 11:23 - Vaše impresije (14) - Prepiši post - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
..Smijeh je marmelada na životnoj kriški kruha.. ..On daje okus, čini život manje suhim i lakšim za gutanje.. ...moj mail...  AKO IZGUBIM TEBE Dok me budi nova zora, znam da sretan bit će dan, jer kraj uzglavlja si moga, a na vijeđama ti san, puna ljubavi, puna nježnosti, moja stvarnost sad si ti! Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline tvoj je glas, naša postelja je meka, sreća bdije oko nas, puni ljubavi, puni nježnosti, u toj stvarnosti smo mi! I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj! Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav, ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti. Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nježnost, i toplinu tog gnijezda kojeg svili smo mi. Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve! Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim taj sat, da nam zanos vječno traje, što bi sve još mogli dat', našoj ljubavi, našoj nježnosti, nikad ne bi znali kraj! I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj! PROVINCIJALKA Rekli su mi da je došla iz provincije, strpavši u kofer snove i ambicije. Drug je studirao sa njom, pa smo se najzad sreli ona i ja. Shvatih, Bože, ovo je sazvežđe za nju provincija. Srce stade kao dete da se otima, tražili smo se po prethodnim životima. Ostavih iza sebe sve, zablude, promašaje koji tište, prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište. O, da mi je da se još jednom zaljubim, opet bih uzeo kostim večnog dečaka. I opet bih smislio kako da prodangubim dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka. Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih. Usamljeni galeb iznad mora osrednjih. Reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla. Sami, svoji, izbeglice iz besmisla. O, da mi je da se još jednom zaljubim. Opet bih gledao niz kej kao niz prugu. I opet bih znao da se u oblak zadubim i čekao bih samo nju, nijednu drugu. Napiši mi pesmu, mazila se Nisam znao da li ću umeti.. Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim.. Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam... Napiši mi pesmu..molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem. I onda, odjednom.. raspored madeža na njenim leđima, kao tajna mapa, pokazuje mi u koje zvezde treba da se zagledam... I tako, eto ti pesma, ludo jedna... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||