Big parti u Smradogradu!
<Smisao života - 17. dio
Plastični zvuci limene gitare odjekivali su iz polupraznih prostorija pivnice "Sišem ti ušne jagodice"! Krvave uši ono malo opstalih hrabrih i neustrašivih momaka ponos su grada Smradograda! U tu neveliku grupicu ljudokija spadaju samo nji par ljudova... a to su ni manje ni više nego Smrkljo, Šerpanović, Robuškin i Gaylord! Ulica je bila pusta, lisice su taman počele siktat i vikat... "Dajte nam kobasice sa sirom!" Fejkanje je bilo masno, okate sove su imale velike oči...! Nego ono što je nebitno... Siktanje je izazvalo burnu reakciju bradate bake jer kad je vidjela kako je stolica zapravo mala odma je skočila i viknula :"U jebote koliko je stolica mala!" Krvavica se u tom trenutku otkotrljala ispod stolice, no stolica je nevažna... ono što je još nebitnije nije vidjelo danje svijetlo one noći kad se probudilo ujutro u 14:28pm ili tako nešta, konj je bio nedovoljno uhranjen i vidno uzrujan jer zob nije bila dovoljno našiljena! Dvije vile koje su za to bile zadužene su se to jutro probudile i skužile da je jedna od nji mrtva! Pa su morale ići na pokop, te im je to oduzelo određenu dozu vremena! Sličica koja je bila naljepljena na zidu bradate bake je odjekivala i pružala nekakav neobjašnjiv i slikovit sjaj, bila je to sličica jednog od pokemona... joj ti pokemoni! Čašica je bila polu prazna i Šerpanoviću je bilo potrebno nadosipanje! Smrkljo je odma okrenuo jednu rundu! Upravljač je poskakivao zato što u njemu nije bilo dovoljno baterije, nego samo malo baterije! Posuda u zdjeli koja je vidjela rajnglu na avliji popila je po uborka mlika! Zavjesa nije sama visjela u zraku, bilo je tamo još zavjesa koje su teturale i nazivale se Viseće Zavjese! Bila je to banda Visećih Zavjesa! Poharale su Smradograd...
...Robuškina Boba-nakon što je popio skoro pola piva
...Smrkljo Mastikljin-u prelijepiom pejzažu
...Gaylord Pavijan-glumi Kazanovu-bilo kuda, gaylord svuda...
...75% ekipe Grada Smradograda...Grupica nas...
...eee...ovako da nam je svaki dan...
Smisao ove priče je taj da iako sam ja počeo sa ludom death metal zabavom, zanjeo sam se jer sam bio previše pijan! Ako nešta baš ni nema smisla... onda se ispričavam... ja sam se potrudio da sve pojasnim i objasnim! Još samo jedna stvar... Labitek koji nema veze sa ovom pričom a neće je ni imati, će se pojaviti u idućoj priči...možda...ali sumjam...ma zapravo neće...nadam se...ma da...!!
Susrest ćemo se još u idućoj uzbudljivoj roman epizodi : "Smisao života - 18. dio"
08.08.2006. u 01:16 | 77 vaša čauranja | printaj | (c) |
