ako znaš bilo što

mrzim ovo vrijeme





kiša pada več danima,rominja i na trenutak stane...i opet pljusak....
a ja do daske sjebana...ili bolje rečeno sjebana iz korjena....
u četvrtak sam zaglavila sa A...možda bi mi trebalo da bude drago ali nije jer sam sjebala nekog koga jako volim...
sad bih najradije gluvom u zid...jučer sam dobila poruku od B. hodali smo gradom,pričali o svemu ali nikad
o jednoj temi o kojoj bi možda trebali,o nama...ali ni meni se neda sad
trenutno o tome razglabati...bili smo na Starom mostu...gledam onako Neretvu i kontam koliko je virova u njoj i svaki te može povuči na dno samo ako si jak isplivat češ...a ja sam počela sumnjati u svoju jačinu...
tako sam loša da bih se samo zatvorila u stan i plakala...sutra je glupo Valentinovo...nisam ljubomorna na parove ni slučajno ali i ja bih da imam nekog da ga držim za ruku,da kontam što da mu kupim,da mu pripremim većeru,zapalim sviječe...
sjednem na kavu srcadi vise oko mene,hodam gradom sve je u znaku sutrašnjeg dana...a ja sama...pa zar to nije ubitačno???
hoče li meni ikad krenuti!!!
valjda i za mene postoji nada...