srijeda, 23.04.2008.

Learn to be lonely

Sigurno ste zamijetili novi dizajn... Meni je osobno prekrasan... A napravila ga je cura koja zaista ima najbolje dizajne za blog.hr, Patka. Obavezno je posjetite...
;-)

A sada prijeđimo na temu ovoga posta... Fantoma Opere.
Čula sam ja i prije za film, ali mi se nije činilo zanimljivo. I tak, jedan dan ja malo surfam po internetu i naletim na temu o knjizi.. I ajd, neam ja ništ s tim. Totalno sam zaboravila na to =)
I dosađujem se ja jedan dan tako i razmišljam koju da si knjigu dignem u knjižnici (pročitala sam bila Mi Djeca s Kolodvora Zoo) i padne mi Fantom na pamet. Normalno, odem ja, dignem, i krenem čitat. Ispočetka, malo dosadno. No kad je počeo zaplet... Nisam se mogla odvojiti od knjige, čitala sam je dan i noć, čak i pod satom... A na kraju, kada je Fantom umirao i sve te zavrzlame oko njega i njegove ljubavi... Zaplakala sam.
Film nisam cijeli pogledala... Kada sam ga skidala, skinula sam nešt kao CD1 i CD2, al jbg, to nije bilo do kraja =(
Sad skidam u komadu, pa ću ga valjd napokon moći odgledati. Jedan od razloga je i glavni glumac, Gerard Butler... Seksi, božanstven glas, prekrasne oči... Čak ga ni unakaženo lice nije pokvarilo. Još jedna stvar zbog koje bih, ako bi morala birat između Fantoma i Raoula, izabrala Fantoma je to što nije bio iskvaren. Raoul, oke, zgodan tip. Tako i u knjizi opisan. No nije imao ono nešto. Nije imao ono što je Erik imao. Erik je imao dušu. Imao je osjećaje. Nije bio iskvaren. Da sam ja na mjestu Christine, definitvno bih izabrala Fantoma. Što ti vrijedi izgled, ako nemaš ono najvažnije - dušu.

Eto, raspisala se ja o Fantomu. Jbg. =)



A sad malo o mom privatnom životu. Da, sigurno ste to jedva čekali =P
Ovih dana sam bila bolesna, tak da nisam mogla u školu. Oke, sa jedne strane je to dobro - trebali smo pisati 2 testa, i to iz 2 od nekoliko mojih naomraženijih predmeta - matematike i biologije. Ali najviše mi je falilo društvo. I naravno, on. Još uz to je bio lud tjedan u našoj školi! O tome više pročitajte ovdje.
Jbg, mene nema par dana a oni već tulume rade... joj joj... =)
Eto, to je to dragi moji. Pozdravljam vas sve do sljedećeg puta.

utorak, 15.04.2008.

Fuck XD

*oprostite zbog ovakvog naslova, ali jednostavno je to jedino što mi sad pada na pamet

Fuck, danas mi je baš bio usran dan. Sve je počelo zapravo jučer, kad smo mi stajali na ogradi u našoj školi, a oni njegovi frendovi su bili u wc-u i... išli na puš-pauzu =P [ovo niste čuli od mene]. I profesorica, tj. učiteljica koja nam mjenja razrednicu i predaje hrvatski išla prema zbornici i zaustavi se kod wc-a. I naravno, odmah je skužila šta 5-6 dečkiju radi tamo... I stoji ona tak i pita moju frendicu dali ima neki dežurni profesor na holu (srećom ga nije bilo) i onda ode u zbornicu. Bilo je smiješno gledati kako izlaze van iz wc-a jedan iza drugog... hehe... a on zadnji išao... I sad, problem je što on ima već ukor pred isključenje, tak da ak napravi jedno sranje ode on... =(
Ja sam cijeli dan bila jadna, cijelo vrijeme sam razmišljala o njemu.... Čak me danas ni likovni ni prof. iz likovnog nije uspio razveseliti... Al bilo je bolje treći sad, kada smo pitali tu profesoricu il koji je već vrag jel oni koje je jučer zatekla u wc-u dobivaju ukor il tak nešt. Pao mi je kamen sa srca kad su cure povikale da je čist, tj. da ta informacija uopće nije došla do ravnatelja ^^.
Jeeee...

A imala sam i fakat neki usran san prošlu noć... Sanjala sam kao da se moram odseliti u neku daleku zemlju i da moram ostaviti sve prijatelje... Ali što je bilo najgore, morala sam i njega ostaviti. I zapravo sam većinu sna proplakala, a kad sam se jutros probudila oči su mi bile pune suza...
Fakat čudno =P

I posvađala sam se sa frendicom... Duuga priča... Ma, pusti kurvu, nisam spala na njezin nivo =P

Eto, kratki post. Pozdravljam vas sve do sljedećeg puta.

nedjelja, 06.04.2008.

There's an ordinary world...

Hey!
Nisam ja mogla bez mojih dragih blogera... Ne, ne...
Ma zaboli me što svi ga čitaju, i neka. Ali ipak neću više na informatici otvarat blog. Ipak, ne bih htjela da svi dečki iz njegovog razreda to pročitaju.... hehe.
Ajd, pošto se dugo nisam javila, evo vam malo novosti...

Mrzim crkvu.
To sigurno znate ako ste me ranije čitali. Ajd, ipak sam odlučila da ću ići na firmu. Ipak, tu su u pitanju euri... =)
Anyway, bili vam mi danas u crkvi. Zapravo, bili smo skroz na ulazu, a ja nisam ni slušala misu, već pričala sa frendicom cijelo vrijeme. I sad, završila jebena misa, i kaže svećenik da svi 7. razredi malo pričekaju. I ajd, ja odem tam sa njima, i onda počne naš dragi svećenik pričat. Počeo on kvocati o onome kako neki idu u crkvu samo za pričest i za firmu, tj. kad trebaju i onda rekao da takvi uopće ne trebaju dolaziti. I onda počela ona tipična priča o tim sranjima i sve, i ja normalno bila bijesna. Idemo mi van iz crkve i ja nasred crkve viknem: Ma boli me, ja odo. [kak su me tek babe pogledale...]
No ajd, izdržala bi ja sve to, ali kad sam saznala da ćemo pisati testove, pa ak ne prođeš opet, onda sam pobijesnila totalno! Pa to je bolesno.
Oni će men pametovat, svećenik koji pičke nikad u životu nije vidio, i one njegove opatice koje kurca vidjele nisu, pa makar ni na TV-u. Ma kažem vam, sve je to ludo... A ima jedna moja frendica, koja se pravi sveticom, a kako je jedna od mojih najboljih frendica rekla, ne bi ni sestri na pokop došla [imala si pravo].
Ma zaboli me za takve... Ja imam svoj život, i iako sam tvrdoglava i sve to ostalo, nekako uspijevam izaći na kraj sa svime =)

Sa onim dečkom napredak.
I to veliki... No krenimo redom...
Bilo to jedan dan pod velikim odmorom, ne sjećam se točno koji. I sad, stojimo Anna i ja na stepenicama pokraj lavaboa, a on i njegov frend nekih 3-4 metra od nas stoje. Okrenuti leđima. I ja onak, "slučajno" bacim pogled, kad imam šta vidjet =). On stoji okrenut leđima, ali okrenuo glavu i gleda prema meni... I to je bio kontakt oči na oči. Toliko sam bila sretna da nisam mogla k sebi doći [znam da se sad ponašam kao klinka od 5 godina, no ljubav čini čuda, a ja sam uvijek nekako zbunjena kad sam pokraj njega]. Isto tako, u nekoliko navrata, frendica mi je rekla da kad god ja okrenem glavu, on gleda prema meni. I jednom dok je ona sjedila, a ja bila okrenuta leđima prema njemu, rekla je da je bio okrenuo glavu... =)
Ma ne znam više ništa. Od ljubavi sam totalno pukla. Ok, još nisam došla na fazu Plavi Orkestar. hehe
nadam se da neću

I evo, vratila se ja među blogere... Znam, nekima na radost, nekima na žalost. Adresu nisam mijenjala, zaboli me. I za kraj, ostavite mi komentara. Puno, malo, svejedno mi je... Ovih dana sam presretna i ništa mi ne može pokvariti raspoloženje...



*pogledajte Fantoma Opere i ciklus filmova Strava u Ulici Brijestova. Obavezno