Ovaj post pišem samo da bi osoba iz naslova opet rekla da imam blog. Znam zapostavila sam ga strašno :( ali evo sad ćemo jedan post ostaviti :). Uglavnom, otkad sam zadnji put pisala dogodilo se puuuno toga, npr kraj godine i godišnje liste (i suck at lists), pa dva putovanja na koncerte - The Evens u Ljubljani i The National u Beču, puno finijeh koncerata tu u Zagrebu od kojih mi su najfiniji Zu & Gustafsson u K-setu u prošli četvrtak, COG prije Hitcha u klubu SC, Caribou u K-setu i Digger & The Pussycats u Spanku . THE EVENS, Galerija ŠKUC, Ljubljana, 08.11.2005. A do tog popodneva sam mislila da neću ići. Pa je Marin spasio stvar u vidu spasitelja #2 (Vrane) koji nas je vozio u Ljubljanu i iz Ljubljane. Bijah daleko najmlađe i jedino žensko u autu, ali ne bunim se, slušali smo Naked Raygun do tamo. Koncert je bio u galeriji, dakle prostorija bijelih zidova, bez stagea s upaljenim normalnim svjetlima. Naša ZG ekskurzija se udobno smjestila na velike jastuke na podu u prva dva reda da sa optimalne udaljenosti možemo sliniti kad McKaye dođe na "stage". I bilo je tako. Ian i Amy su došli, Ian je puno pričao, odsvirali su gotovo čitav album. Publika je morala zviždukati i pjevati The police will not be excuseeeed dio iz Mt. Pleasant. Uglavnom, ko da sam u vrtiću na velikom jastuku na podu i teta Ian mi priča svašta i jako nisam kul i strašno mi je fino i nekako je toplo i sretno i želiš da traje. I onda je bilo gotovo, i onda smo još popili piće-dva i vozili kroz guuuustu maglu nazad u Zagreb prateći svjetla Cicijevog sporckog automobila koji uopće nije ženskast. slike THE NATIONAL, Beč, 29.11.2005 Kretalo se u podne od ispred Lisinskog i išlo nas je sedam. I barba Žarko, vozač kombija-strijele. Vozili smo se fino, slušali Vodopadovu glazbu, čitali OK! i pričali o raznim stvarima. Onda smo došli u Beč i onda smo tražili klub i nakon određenog vremena smo ga čak i našli. Pronašavši ga, rekli su nam da karte moramo na ulazu kupiti. Pa smo otišli u centar, jeli u Burger Kingu, sreli se sa Mirzom, bosanskim stanovnikom Beča sa britanskim aspiracijama. Wroom vlakom nazad u klub, kupujemo karte, ulazimo i družimo se još malo. Klub je predivan, ja bi takav klub sebi kući. Mali i slatki. Kupila sam majicu i dobila beđ. I još mi je Marin poklonio kesu za ploče. Ja nemam ploča. Predgrupa su bili Film school i basist im je jako lijep. Onda su oni bili gotovi i došli su Nationalci i super su. Svirali su svašta, najviše stvari sa zadnjeg albuma, a ja sam skakala i svađala se sa austrijskim stupovima od publike. Imali su vionilista i super zvuče uživo, puno žešće nego na pločama što bi svaki bend trebao prakticirati ako se mene pita. Doduše, bio je jedan Austrijanac koji je bio jako entuzijastičan pa se derao "White wine is a friend of mine!" (Matt je pio bijelo vino i bio pijan) ili " I feel great! This is fantastic!". Uglavnom, bio je smiješan. Pošto je on definitivno bio naj ne-kul osoba u klubu mi Balkanci smo bez kompleksa skakutali i derali se "Sviraj!" i slično i ludo se zabavili. Klub nema backstage pa su bis izveli baz silaženja sa stagea i onda je bilo gotovo. Ja sam se na kraju rastrčala i od svih članova žicala autograme i obećanja da će nam doći u Zagreb dočim su oni pozdravljali Matu i svih u Zagrebu koji su ih gledali prošli put. I onda smo otišli nazad u naš kombić, oprostili se od Mirze koji je nastavio aspirirati dok smo se mi vozili kroz hladnu Evropu nazad na rodno nam balkansko tle. slike Čujemo se opet, nekad. E, izvještaj sa Nationala možete pročitati i na Bučimirovom blogu a na Emo blogu možete i Evense i The National škicat. |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv