nedjelja, 29.04.2007.

biram RL

evo ljudi to bi bilo to...ovaj blog je našao svoj kraj...nemam vremena pisat, a i ne da mi se... uživajte

petak, 20.04.2007.

za koji kurac uvijek moram naslov pisat?

evo...nakon toliko iščekivanja, stigao je moj novi post..nemojte se nadati nečemu prevelikom i dugačkom za čitat..vi se jadni očito još uvijek mučite u školi na povijesti, dok ja ovdje pišem post i zajebavam se...uglavnom, vikend je pred nama i sve se nadam da će mi do subote proći alergija..prošle dvije subote sam bio bolestan, pa nisam bio išao van, a sad pak imam alergiju...starci su mi otišli na put preko vikenda, pa ću biti samroflroflroflroflroflrofl, iako će mi brat bit domaheadbangheadbangheadbangheadbang...al nema veze, ići ću s bratićem u zagreb i zajebavat se...eto ga...uživajte

MORBIDO (na znam koji dio)


trčali su što brže mogli..u pozadini se čulo zadovoljno klicanje murje, bili su tako zadovoljni ubojstvom nevinog čovjeka da nisu lovili antonija i davida...kada su njih dvojica to shvatili, prestali su trčati i sakrili su se...nakon par sati klicanje se pretvorilo u muk i tišinu..tada su izašli iz skrovišta te krenuli prema močvari...čovjeka i ivana više nije bilo, nestali su...ostala je samo ogavna, tamno crvena krv u vodi...neko vrijeme su samo gledali u tamnu vodu...tada su krenuli natrag prema livadi gdje su pokopali mateja...kada su stigli, prišli su grobovima, te ugledali ivana...visio je na debeloj grani...bio je gol i sav krvav..primijetili su da nema kože...oderali su mu cijelu kožu te ga objesili...antonio i david su ga polako skinuli sa grane te ga spustili u jedan grob i zakopali ga...ostali su još par sati ispod stabla...počela je padati kiša...antonio je donio odluku, odlučio je vratiti se matei i provjeriti da li je dobro...krenuli su prema gradu...hodali su polako...kiša je uporno padala...kad su se približili cilju ugledali su vlak, kako se kreće u pozadini tamnoga grada...odlučili su pokušati doći do kolodvora, te uhvatiti slijedeći vlak za sisak...

srijeda, 18.04.2007.

zajebi naslov

evo ljudi ne da mi se pisat novi post...tako da ga baš ne očekujete previše...možda za dva-tri dana...uživajte

utorak, 03.04.2007.

kad odrastem bit ću isus

evo ovaj post ću posvetiti neshvaćanju žena....nekad mi jednostavno ne idu u glavu....što očekuju od nas?? mi smo isto ljudi, ne možemo gledat stalno u njihovu jednote istu facu, nakon dužeg vremena hodanja mi želimo promjenu....ak ne fizičku (da promijeni frizuru, način odijevanja....), onda barem psihičku....npr. da odluče izlazit na neka druga mjesta, da počnu slušat drukčiju muziku (da barem imamo o čemo pričat, ne treba mi tvoj jezik 24 sata na dan)....o ovom bi se moglo pisat beskrajno....uostalom neke nas procijenjuju po izgledu (to vam je najgora pogreška)....ne da mi se pisat...pusek....

Ne tražim puno (sp)

Ljubav je kučka koja laje na ceo svet
prvo te dobro išamara pa ti pokloni cvet
i, prećen pogledom braće - svojih drugova
ti se smeješ...
Ljubav je tobogan sa koga nema silaska
moj stari kaže: "To je reka bez povratka."
kao, sedneš na splav... i provališ
kako te guta okean
Koliko puta poželim da sam kamena hrid
i priče zalutalih brodova
samo pustim da prođu kraj mene
a eho ugasim, kao zid
Daj mi snage
ovo ludo srce vodi me u pakao
drži me čvrsto dok noću grebem zidove,
stavi na grudi ako budem plakao
Daj mi snage da pobedim sebe
stavi na grudi ako budem plakao
budi kraj mene, samo, jedno mi obećaj
da nećeš plakati i ti
...ne tražim puno ?
Moćni su lanci kojim' sam sebe vezao u čvor
svake noći tvojih uzdaha me doziva hor
da se vratim i shvatim
da sam samo tvoj
ja više nikad neću biti svoj.

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.