zašto svi moraju slavit rođendan DOMA i još SUBOTOM?? subotom se se ide van s frendovima, a ne da se sjedi kod nečije kuće i žderu smokiji....za ovu subotu moram odabrat da li da idem na rođendan filipu, veroniki (ak poziv još uvijek vrijedi) ili da jednostavno idem van s nekim drugim...uostalom, zašto ne spojite rođendane i slavite zajedno negdje vani?? ovako se mi moramo mučiti odlukom između dobrog prijatelja i slatke curice (nije ona mala...velika je, vjerujte mi)....možda baš odem van....uglavnom... uživajte

Morbido 7. dio



gledali su u leš....nisu mogli vjerovati....osjećali su kako u njima raste mržnja........gdje god pogledaju - krv....na truplu su vidjeli ostatke policijske uniforme....čulo se je lajanje pasa. jedino što im je preostalo bilo je skočiti u krvavu vodu....zaronili su...čuli su se koraci, vikanje....odjednom su ugledali kako meci prolaze kroz vodu....nakon pola minute začulo se kako netko pokušava smiriti murju te ih odmaknuti od močvare. antonio je provirio glavu iz vode te prisluškivao: "odmaknite se na trenutak, da skinemo jadnog čovjeka s te grane....dovoljno su ga oni izmučili...." antonio nije mogao vjerovati....nakon svega što su im napravili, još su i ubili vlastitog čovjeka te to djelo pripisali njima. antonio je laktom udario davida i ivana tako da im da signal za bijeg....on i david su počeli trčati dok je ivan samo beživotno ležao u vodi u još većoj lokvi krvi....

evo ljudi natjerali ste me da napišem novi post....neko vrijeme sam mislio čak i promijenit dizajn, no onda mi se nije dalo dovršit....jedino što vas tražim sad jest da mi u komentarima ostavite svoj msn.... evo vam nešto malo za čitat:

OLOVKE IZLOMLJENOG SRCA (sp)

Jos jedan tuzan dan
i sve podseca na san
nek probudi me neko
ovo stvarno boli

al nema nikoga
osim hladnog odjeka
i cudnog mirisa
u mojoj sobi

i niko nije kriv
dali kriv sam sto sam ziv
voleo bi samo da smo jednaki pred bogom

u ljubav verujem
mozda i preterujem
mozda trebalo je ranije da popricam sa tobom

da zajurim i strah
kako uplasiti mrak
moje oruzje su olovke izlomljenog srca

a prevarit cu sve
kad stavim cvikere
u grudima mi bomba sporije kuca

oci ko u psa
to sam kao novi ja
tuzan bezvezan i veran svojim zeljama

ali ne dodiruj dno
pazi bit ce prekasno
ako cekanje me pretvori u nekog drugog

Morbido 6.dio (valjda)



nisu imali kamo ići....stajali su pod stablom i gledali u matejov grob....sirene...vrisak....čak i su se i helikopteri čuli u daljini...preostalo im je samo jedno - nastaviti bježati....trčali su beskrajnom livadom satima sve dok nisu stigli do neke močvare. začuo se helikopter....već su ga mogli vidjeti. približili su se močvari. oko nje je bila omotana bodljikava žica. polako su se počinjali penjati po žici....ona ih je sjekla ih je na svakom mogućem mjestu. bili su izranjavani i umorni, no i dalje su išli prema močvari. tada su došli do nje. bila je puna krvi...iznad središta močvare nalazila se debela grana na kojoj je visio čovjek....bio je obješen na bodljikavu žicu te nije imao ruke ni noge....netko ga je mučio, raščetvorio te ga potom objesio žicom koja mu je sasjekla vrat....

zdravo ljudi.... evo odlučio sam da ću odsada rijetko pisat privatne stvari na blogu zbog sigurnosnih razloga (i nekih ljudi koji se samo pretvaraju da su ti prijatelji, a onda te izdaju....).uglavnom danas je čagica u md-u....bit će dobro....oni koji idu-vidimo se....uživajte

evo ne mogu vam ništa pisat....u depresiji sam....neću vam trošit vrijeme

Morbido 5. dio

slušaj DO KRAJA:



tuga, bijes, osveta....to je sve na što su mislili....to je bilo jedino što im je padalo na pamet....znali su da će danas započeti njihova osveta te da će im murja platiti za sve što su učinili....neko vrijeme su gledali u krvlju natopljenu kutiju.tad su je počeli zatrpavati zemljom. par minuta poslije u njima je naletio val bijesa i želje za osvetom.... odjednom su se zaletili prema gradu kao životinje, trčali su na sve četiri noge....na putu su ugledali nekog policajca kako im se smije i kako drži pištolj uperen u njih. koliko god je pucao, svaki put je promašio....taj smijeh se polako pretvorio u strah, počeo je trčati, dok su se antonio i ostali zatrčali još brže. skočili su na njega te su ga počeli gristi, grebati, tuči, derati mu kožu....tada je iz grma izašlo još 20ak policajaca.okružili su ih te su se polako kretali prema njima...
"Držite ih!" -reče jedan policajac....tada se ostali zatrče prema njima.antonio i ostali su se također zatrčali te skočili na njih.... krv je prskala na sve strane....čuli su se zvuci zavijanja, umiranja i doziva u pomoć....svaki policajac je dozivao za pomoć, a u tome je i bio problem....nitko nije nikome mogao pomoći.svaki od njih je trebao pomoć.nakon desetak minuta na livadi u golemoj lokvi krvi nalazila se hrpa trupala i pomiješanih dijelova tijela.tada se trojica prijatelja ustanu sa jedva pokojom ogrebotinom. neko vrijeme su samo gledali u svoje djelo....polako su se vratili prema livadi.....

BMWAHAHAHAHAHAHAHA!!!!!

upravo sam sazno.....sazno.....da....moram se smirit.....
upravo sam pročito rečenicu:KoRn, Croatia, Šalata 3.7.2007. napokon....napokon će doć do nas, napokon ćemo ih vidjeti.....BMWAHAHAHAHAAAAA......ne mogu dočekat, objesit ću se od iščekivanja.....idem sigurno.....sam još moram nabavit prijevoz.....

HERE TO STAY

evo prvo se želim ispričati zbog svoje odsutnosti. sad ću vam napokon napisat post. prvo ću obnovit teoriju o životu
*Ja sam ja, život je život. a život je vrijedan pa ga živi kak spada*, živi odmah, ne čekaj ništa, živi za danas ne za sutra. uživaj u svakom trenutku i odjebi sve idiote koji ti ga pokušavaju uništit. nije te briga za zdravlje i smrt ionako nam je suđeno umrijeti,nije te briga za idiote koji se presreravaju po gradu,nije te briga za školu, ne želiš provesti život i najbolje godine učeći, nije te briga za druge ljude, jednostavno živi i pusti živjeti. nađi ljubav svog života i uživajte u svakom trenutku zajedno. probaj sve. sada odmah, jer samo jednom se živi, samo jedan je život i moraš ga dobro iskoristiti, inače si kao i drugi - rob sustava, nema ti spasa, samoubojstvo je jedan način, dok je drugi - čudo, sloboda, život, ljubav. nakon svog uživanja u životu nastavi uživati. uživaj u svakom gutljaju i zalogaju. uživaj svakog večernjeg izlaska. uživaj svakog dana. uživaj u svakom poljupcu i zagrljaju. uživaj u životu. uživajte

slušaj:


Morbido 4. dio
"što čekaš? skoči. još samo malo."-reče antonio stojeći na vrhu zgrade -"hajde, skoči"
"opet isti san"-pomisli Antonio nakon što se probudio. prvo što je ugledao bilo je zastrašeno lice zavezanog policajca. neko vrijeme su se samo gledali. nakon par minuta antonio je ustao te odvezao policajca. upitao ga je: "da li se bojiš?" on je samo potvrdio odgovor kimajući glavom. "znaš li tko smo mi??"- upita ga antonio. murjak je odmahnuo glavom. "mi smo jedini preživjeli od masakra izvršenog prije par dana u sisku....sad trči...obavijesti svoje kolege da....mi dolazimo."-reče. odrasli policajac je neko kratko samo prestrašeno gledao 16-godišnjaka, kad je odjednom počeo trčati. Antonio je probudio ostale. vidjeli su policajca kako bježi. znali su što je učinio. polako su krenuli dalje i sakrili se. za otprilike sat vremena ta livada je vrvila od murje. kad se murja rasčistila , oni su se polako vratili do stabla. ondje su osjetili odvratan smrad....smrad trunjenja...smrad raspadanja. iza stabla u rupi ispod matejeva križa nalazila se kutija....bila je natopljena krvlju...znali su što je u njoj, ali jednostavno nisu htjeli vjerovati u to, morali su provjeriti. nažalost, bili su u pravu....-bio je to matej....raskomadan....izmasakriran....rastrgan....



nastavit će se

evo ljudi oprostite no ne stignem ništa napisat, al vjerojatno ću sutra napisat post....uživajte

zdravo ljudi....evo upravo mi palo na pamet kakva je Romana kučka-danas u školi počne nama srat da nismo ništa obradili dok nje nije bilo, pa da tri lekcije obradimo sami doma....pa mislim si-svejedno što ja to ne bi slušo, oni su plaćeni da nam to pojasne i da oni obrade lekciju. koja je to gadura, kad je nije bilo dva tjedna onda bi barem mogla pokazat malo poštovanja, a ne jebat nas u mozak....

pitanje za onu osobu kojoj sam posvetio dio prošlog posta: kak si saznala?? (ozbiljno pitam)
uživajte

morbido 3. dio

slušaj:


"učini to,....skoči,....što čekaš?"- rekao je Antonio stojeći na vrhu zgrade i gledajući u ponor. "zar se bojiš?....hajde, ionako više nemaš što izgubiti, već jesi." - reče.... na trenutak se samo prepustio trenutku i vjetru te dopustio da ga odnese, no tada se u njemu začuo glas: "ipak nisi sve izgubio,.... ostale su ti još dvije najvrijednije stvari..... - osveta i tvoja djevojka Matea". ta rečenica ga je natjerala da napravi korak unatrag i nastavi s životom. tada se probudio na velikoj livadi sa samo jednim drvetom koje se nalazilo par metara dalje, otvorio je oči i nastavio beživotno ležati na tlu, zagledan u nebo prepuno vrana.... tog trena počela je padati kiša. ali on se nije pomaknuo,...isto su učinili i njegovi prijatelji- Ivan i David. mislili su na Mateja,....sve ih je bolilo od jučerašnjeg bježanja. tamo su ležali satima samo gledajući u nebo, sve dok kiša nije prestala i sunce izašlo. tada ja Antonio pomaknuo zjenicu u desnom oku te pogledao u usamljeno stablo. tek tada je shvatio kako je tom stablu. gledao je još par minuta u stablo, kad se odjednom počeo ustajati. otišao je do stabla. tamo ispod stabla je našao nekoliko dasaka, zahrđalih čavala i rupu u zemlji. počeo je golim rukama gurati čavle u daske, ponekad bi lupio šakom po čavlu tako da se zabije u dasku, ne pokazujući nikakvu bol.-sva bol koju je mogao osjećati u cijelom životu je bila potrošena u zadnja dva dana. nakon sat vremena od dasaka je napravio križ, te je na njemu napisao: "Matej". u slijedećih par sati izradio je još četiri takva križa te na njih napisao njihova imena, dok je jedan ostao bez imena. zakopao ih je u rupu koju je našao. tada su se ustali ostali te su polako krenuli prema njemu. "što radiš?"-pitali su ga, a on je odgovorio:"ništa, samo gledam u stablo". tada je uzeo matejov križ te ga zabio pokraj drveta. počeo je kopati još jednu rupu ispred križa. kopao je golim rukama, mučio se. tada su se David i Ivan sagnuli te mu pomogli kopati. kada su završili, polako su krenuli dalje. hodali su kamo su ih noge nosile, nisu znali kamo se kreću. nakon par sati naišli su na grad. nastavili su hodati, kretali su se ravno, bez skretanja, prolazili su preko cesta ne obazirući se na aute koji su ih skoro pogazili. nastavili su hodati dok nisu sreli tri policajca na ulici. promatrali su ih sa nakom mješavinom straha i bijesa u očima. oni su se smijali i dobro zabavljali.stajali su tako par minuta samo gledajući, sve dok nije došla dodatna murja. došli su im iza leđa, primili ih za ruke i pokušali zavezati. tada su se oni "probudili", okrenuli te pogledali policajce svojim praznim, dubokim očima. u tim očima nije se mogla prepoznati niti jedna boja osim crne. tog trenutka murja se prestrašila te ih pustila. policajci su se polako kretali korakom unatrag, dok su ih oni pratili za svaki korak. jedan policajac reče: "nema veze, možete ići". tada su policajci počeli trčati. Antonio je skinuo uže sa ruku te ga bacio jednom murjaku oko noge. on se spotaknuo i pao. tada mu je Antonio s tim užetom zavezao ruke. oni su tog policajca podigli te ga polako nosili kroz grad, natrag prema livadi. murja se skupljala za njima, pratili su ih u stopu, ne poduzimajući ništa. tada su došli do livade. policajca su onesvijestili udarcem u glavu te bacili ga pod stablo. ostala murja se pokupila te se vratila natrag jer nisu imali muda poduzimati išta. Antonio i ostali su legli malo dalje od policajca te zaspali. nastavit će se