|
Ogledalo, ogledalce moje
Najljepša na svijetu, tko je?
Ja definitivno više nisam.
95 kila krasi moj stas
Bore i opuštena koža na licu
Madeži sve brojniji i uočljiviji
Sjede vlasi
Neposlušna kosa
Dlake na bradi
Neuredna frizura
Obješena rit
Cice sve veće i sve više se spuštaju…
koma
…
I kad prolazim uz izloge, vidim se!!!
Vrijeme, vrijeme, vrijeme… prolazi moj biološki sat i sve se više pretvaram u nešto što sam mislila da nikada neću biti.
Pa u čemu je problem?! U današnje vrijeme?
U istini, da nemam volje poduzeti nešto. Da mi treba neki zamašnjak, da se zadovoljavam ovim što je, da kukam, da sam nezadovoljna, da nemam motiva početi činiti nešto za sebe.
S jedne strane imam želju, s druge strane nemam volje. Smislim plan, pa odustanem.
Tu mi Hard, malo pomogne… njemu sam uvijek OK, on ne komentira promjene, ne pokazuje interes za moj izgled, voli me kakva god bila… i kaj sad…
A meni jaaakooo treba kompliment, pogled, osmjeh, poljubac iznenađenja, najviše od Harda, al bi dobro došlo bilo što, samo da me probudi…
I vidim ja kud sve to ide… s čime kompenziram tu svoju potrebu, zašto se toliko dajem na poslu, zašto su moje ambicije sve izražajnije…
S večeri znam da trebam krenuti, donesem odluku… onu poznatu «Od sutra ću…», a sutra dođe brzo, pregazi me sitnim dnevnim obavezama, rokovima, dogovorima i ne učinim ništa od odlučenog…
//u bedu sam... iako u RL tako ne djelujem... trebam nešto učiniti... gubim se//
|
