Trombamarina - mriza zivota - Blog.hr

petak, 23.09.2011.

Trombamarina

Lutala je sama te olujne noći.-ko jon je i di bi moga bit onaj ko bi jon moga pomoć?-
pitala se.
Struje prejake,znala je –mogle bi je odnit .Ne, to nikako nije smila dozvolit.Morala je pronać zaklon.Ogledajući se oko sebe-čistina,pijesak sam,nigdi travke, nigdi čvrsta oslonca za koji bi se mogla uvatit.
Olujne misli ka i vrime uskovitlale su sjećanja ,sjećanja na radosti negdašnjeg druženja s onima koje je toliko volila,a kojih više nema-otplovaše svojin putima...
Ne, nije bila bisna, nije bila ogorčena, nije bila pa čak niti tužna,prije bi rekla –puna nike neobjašnjive sjete i žudnje koja je preplavila sva njena osjetila.
Nekako jon prostruji čudna misal kroz glavu.Želila je jednosmjernu plovnu kartu u pravcu Grebena koji je silno volila ,a tako daleko od njega bila sada.Prva na spisku plovaca z a Tamo s miston do okna malene podmornice tek nešto veće od nje same,al nosićem nabijenin do jedine njene ponistre.
Ništa ne odnosin sa sebon-stih u glavi mota jon se jedan –da, ma baš ništa osim valova neobjašnjive krivnje i bola koji bi rado stavila pod“ izgubjeno blago“.
Bila je –znala je-njegova bolest i njen lik,ko nimfa lipa lipa,a u srcu svon ka da je nosila torpedo sa posveton.
Naslušala se priča odraslih da tamo di boli ,tu cipaj il sici,ništa tad nije razumila, al sad ,kad je ipak pinkicu sazrila,očutila lipotu,zarobila sebe samu u tu divotu ;kako da ga skine s duše,a govorili su da tamo di srce puca,nikad ne lipi.
A ona?!
Barenko toliko dobro poznavala je sebe da je oduvik bilo –kad je volila ,volila je,kad je ginila,ginila je.
Za njeg,svog jedinog, a di je on sada?
Dal preblizu raja il još bliže pakla?!
Greta-s njon je otplovija,bez riči, bez objašnjena, bez pozdrava.Pa da, valjda je tako i najbolje...bilo bi da sa sebon nije odveja i njenoga malešnega Roka...
Dugo već vrimena gubin punte za pobjedu-razmišljala je kad jon u san dođe , kad ga vidi onako razigrana, valima prštavo mažena i bravure koje izvodi tu-prid njon ,a ona gleda i maknit, ne tila, već ni oka ne može s njeg.


Image and video hosting by TinyPic


Moguće li je da san i Posejdoniju postala prikoviše teška?-pitalaa se.Može bit lako,jer eto ,opet je napravija na površini vode oni svoj tako poznati virtuozni plov ukrug,izvija se visoko,visoko i pljuuus nazad u plavetnilo praćen miljunon tih kapljic mora i pine čvrsto slipljenih u pojupce ciloga njegovega savršena tila.
Da ,gledajuć ga tako,sama sebi smrljala je u bradu;.-milo moje,znan;ti varaš mene, ja varan sebe da nisi kriv ti , da u meni je greška...

05:42 | Komentari 4 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>