Dopustiti valu - mriza zivota - Blog.hr

četvrtak, 22.09.2011.

Dopustiti valu



Image and video hosting by TinyPic


Sve je počelo pri nekoliko miseci s neobičnin snovima.Bili su to snovi o vodi.Plavetnilo zipke iz koje je izaša bilo je baš poput plavetnila u njemu samom.Uživa je u lipoti sna, a kad se probudija u sami cik zore,plova je duž obale zagledan u daljinu.Sunce je tek izlazilo na istoku,a s druge strane se nad obližnjin otokon nadvija misec.Galileu se činilo da, iako zvizda više nije bilo na nebu, njihov odsjaj još uvik bljišći ispod blago namriškane površine.Lagani burin mu je prolazio koson još uvik nemirnon od spavanja,a oči su mu se pomalo sklapale.Probudija se probuđen snagon doživljaja u snu iako mu je tilo još uvik tražilo odmor.Bilo je tek nekoliko minuti posli pet.Čvrsto se drža grančice jednega koralja čas otvorenih, čas zatvorenih očiju.Na tren mu se učinilo da san još uvijek nije prista.Pripustija se plavetnilu okolo sebe i u sebi.Bilo mu je jasno da se događa...
Bija je naviknut na „neobične“ događaje.Prošlo je puno,puno godin od vrimena kad ga je njegov životni plov privremeno odveja međ “stršljenovce“.U mladosti je odabra zanimanje koje ga je pripremilo upravo za plov sa svakojakim takovima.Sticaj okolnosti,ali i nutarnja potriba protiv koje nije bilo smisla borit se, odveli su ga drugim plovon tako da je vrlo malo vrimena proveja stvarno ronjajuć posal za koji se splova. Ipak,iako se nikad zbog toga nije pokaja,osijeća je da u sebi nosi neki teret..Osta je ništo dužan „stršljenovcima“...



„Ali, znam da se sve može učiniti

ako mi je duh snažan.

Nema sumnje, nisam sam,

i već ću nekako pronaći svoj put kući.“

(Vangelis,I will find my way home)

Duboko je uzdanija, okrenija se mrvu na stranu i dopustija valu da ga ponese, da ga odnese....



Image and video hosting by TinyPic



Da,ali di je dom ,onaj po mom?

Misli prepune njegovih prijatelja koji su sada ko zna di i plovaju ko zna šta.Zna je ...svako je ima od njih svoj plovput kojim je plovija, povremeno sudarajuć se s njegovin,a opet tako često ostaja je sam.
Kečuan je izgubio svoje mladunče i nikad se od toga nije oporavija.Luta je među grebenima svoga života tražeći smisao postojanja.Kupija je on prekrasnog konjica i sada ima svog vlastitog i više njih i nije mu potriban ovaj smežurani jadovac Galileo.
Dale je otplova u informatičke vode, usidrija se u vali veličine ajme i caruje u svom stolcu kapetana svoga broda i dobro mu je.
Leo je sa svojom bisernicom Inom naša svoj Tajni hram i zajedno su krenuli plovat u samo njima znane Golfske i one druge struje i zadovoljni jedno drugim i bez ,oboje svojon izbom plovaju zajedno i svaki posebno , onako kako im se tog trenutka čefne.Zadovoljni su..valjda.
Tamara je od svojih bližnjih odlipila perajice i sa svojim mladunčeton krenula u samostalan plov ne okrečući se.
-Da li je?-pita se Galielo.
Dino se prista vrtit uokolo nje tražeči joj slabu točku, smišljajuć kako bi je ipak smuva,ali mu to teško,prokleto teško,preteško polazilo za perajom i odusta bidan ,a šta će drugo!

Svoja, samosvojna, moćna,jednostavno neosvojiva i eto ti!!!

Nina je opet naglajsala samo tako.Oni njen Šime moriplovac-smorac zbija joj je dva mladunca,pustija nek se prčka kako zna i umi, a on nastavija svojin starin zanatom plovanja i o njemu i njoj slidi zasebna priča, ka i o Neni Velikom, neponovljivom koji je jedini strpljivo i sa puno duha nadgleda cilu družinu i svakome ponaosob i svima zajedno pokušava dat pravi kurs,a da sebi samom nije da doć do daha.
Di je danas,posli godinu dana i malkoc višlje?!?

Plova svojin rtom, sa svojin mladuncima manjima i onim malo većima i uživa u tome i to je š njin posve u redu.
Zvjezdanu je njen val odnija u daleku Kanadu.Javila bi se ona često svom Galileu,ali kartolina je kartolina,nije to isto ko kad su plovali zajedno, jedno uz drugo, peraja uz perajicu....pri malo vrimena splovala je i ona jopet doma,al tek sad, nit ju Galileo čuje, a bogme nit ne vidi.
Bendo je odlampa u Australiju i tamo se mlati sa klokanima i svojim mladuncima od kojih mu je jedno već došlo do priko ramena i postalo glazbenik-gitarist,a Kažimir pl. arambaša IV je u svom Ziher-lendu ,konačno caruje i muku ne muči više sa svojin bitkom postojanja ,ono; ko smo, otkuda smo i kuda gremo? Ili; zašto ruže imaju trnje,ili trnje jema ruže?!
Ebat ga sad,sad je ta boljka prišla na Galilea,pari mu se...jedino su Brada i Teuta ostali ko kamen- temeljci u svojon vali ne mičuć niti milimetra sa svojega kursa izazivajuć u Galileu sad već duboko strahopoštovanje .
A Korki - sunce milo,koralj bili, pa kud da baš njen greben obrsti pajdo i potavulja i nju skupa s njenin frendicama;((
Garibaldi njen bidan kad je čuja, utiho je samo napravija jedan niskoronjajući salto mortale i nesta u dubinama...
Pjerinko, srce Galileovo milo i njiova "Modra rapsodija2" ajmeeeee,posebice štorija;)))

Eee da , a u međuvremenu izronjali su i neki novi plovci sad već virni blogoplovci;

El Diablo,Vojko,Gonzo,Duje,Štrumfoplovkica - srdelica mila etc. koje će tribat dobro ono proučit prin nego se išta bude tilo i moglo zapisat,ono u cilu štoriju „Plave lagune“...e da.
Nego ajmo lipo redon, onako kako Posejdonije zapovida,prvo Galileo..

05:07 | Komentari 8 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>