I dođe subota ali ne ova nego ona prije 15 dana. Radili smo party u kući. Bilo je dosta svita. Svi rade za UN osim naravno mene. Bilo je raznih ljudi iz Brazila, Madagaskara, Centralnoafričke Republike, Novog Zelanda, Eritreje, Somalije, Australije, Nigerije, Islanda itd a naravno bio je i klan zvan BIVŠA JUGA koji su činili: Ja (Split) Dušan (Zagreb) i Boban (Zagreb) koji smo iz Hrvatske i trojka iz Srbije, Saša (srbin, Kosovska Mitrovica), jošs jedan Saša(srbin, Niš) i Kastriot (albanac, Priština). Nije bilo međuetničkih sukoba niti smo se tukli, Tko zna, možda bi se mi i tukli samo bilo je i drugih ljudi na partyu pa nam je bilo možda malo neugodno da ljudi nepomisle kako smo divlji i necivilizirani pa smo se stoga ponašali skroz pristojno, he he. U svakom slučaju party je bio uspješan.

Sreo sam u "Face and Face" (gostiona gdje redovito jedem a imaju i internet) jednog australca zove se Matthew. On je u Cape Townu kupio KTM 640 i sad ide za Englesku. Pozva me na piće da malo ćakulamo o našim putešestvijama. Uglavnom, tip se nije mogao čudom načuditi da sam već 10 mjeseci na putu i da sam uspio stići tek na pola puta. Pita me kako to a ja mu kažem tako što za razliku od vas zapadnjaka koji putujete sa planom i programom ja putujem bez plana i programa i tako sve dok ne bankrotiram. A on me pita pa šta ću kad bankrotiram kako se mislim kući vratiti a ja mu kažem - lipo, zvat ću ćaću, mater i brata da mi pošalju para da se mogu kući svojoj vratiti, e!

Evo još malo budaleština koje možete doživiti u ovom dijelu afrike. Kaže mi Jane finac da Jari dolazi u ponedjeljak popodne u 17:00 h sa avionom iz Kigalija u Budjumburu. Ja mu kažem da ću otići po njega na aerodrom da ga iznenadim. Inače Jari je žestoki bajker iz Tamperea u Finskoj, ima tri motora, a ovde radi za UN. Dođem ja u ponedjeljak na aerodrom kad ono na aerodromu mi kažu da ne dolazi nikakav avion danas u 17:00 h. Ništa! Ja odem ća i sutra u Face and Face vidim Jaria i kažem mu da sam ga čeka jučer popodne na aerodromu a on mi kaže da je trebao doći tada i čak mi je pokazao potvrđenu rezervaciju međutim kad je došao na aerodrom u Kigaliju rečeno mu je da je došlo do promjene leta i da avion ide u utorak ujutro jer je tako bolje. Iz čista mira su promjenili plan leta. Vremenske neprilike ne mogu biti razlog jer ovdje nema ni leda ni snijega. Samo zna dobra kiša padat a nije bilo ni kiše u ponedjeljak. Nebi se čudio da je možda razlog npr. da je neki vrač rekao pilotu da ne leti jer je jupiter u svađi sa marsom trli brli itd.

U Africi postoji jedno osnovno i sveto pravilo a prevedeno na hrvatski ono glasi POMALO ROĐO! Uvečer smo Dušan, Jari i ja otišli u La Pirogue na pivo i smijali se svemu tome. Evo još jedna budaleština. Sjedim ja prije nekoliko dana u bašti Face and Face kad priđe mi neki tip i nudi mi Marlboro. Ja mu kažem da me ne zanima jer ja pušim Supermatch (domaće cigarete koje koštaju 500 burundi franaka, oko 0.40 dolara, i imam dojam da ih rade od nuklearnog otpada) a on me zatim pita da li mi treba promjeniti dolara. Iako mi nije trebalo ja ga čisto informativno priupitam a koliko plaća dolar? Inače dolar je malo pao ovih dana u Burundiju pa je oko 1170-1180 BF za jedan dolar i to je zanimljivo jer svugdje u svijetu je dolar malo skočio ovih dana jedino je u Burundiju malo pao. Tip mi kaže 1100. Ja mu kažem da za šankom u Face and Face mijenja po tečaju 1170 a on mi kaže da će mi platiti 1120. Pa ja mu kažem jesi li ti lud čuješ li šta ti govorim. Ovdje u lokalu za šankom plaćaju 1170!!! A on zamisli se malo nako blagoteleći i kaže dobro platit ću ti 1140 i to ti je moja zadnja ponuda.

Nisam imao više riječi da mu kažem bilo šta. Pomislio bi čovik da se on ide zajebavati sa tobom da nisam upoznao dobro njihov mentalitet. Ustvari oni misle, tko zna, da su bijelci pali sa Marsa pa stalno pokušavaju nekakve mafarluke ovi ulični prodavači cigareta i šverceri, ali opet sve je to na svoj način opet skladno i vrlo zanimljivo jer upravo zato što je ovo 100 posto različit svijet od onog u Europi zato sam se ja i uputio u Afriku jer da je ovdje kao u Europi onda bi otiša u Munchen na Oktoberfest. Doduše kad sam već spomenuo Oktoberfest nisam nikad bio na njemu ali kad se vratim iz Afrike idem prvom prilikom na Oktoberfest i naroljat ću se do besvjesti. Nadam se da ću uspjeti naći par bajkera koji će imati volje ići sa mnom na Oktoberfest. Ajmo bajkeri prijavite se!!!