Smršavila sam 2 kile, a kako je krenulo, srmšavit ću još više.

SOUNDTRACK: Muse --- Starlight
(zato što sam ju neki dan čula na radiju i ne prestajem ju slušat otad.)


Opet sam udarila rukom u kvaku od vrata. I boli :(
Moj problem je, još odmalena, da ja ne znam ić kroz vrata. Jednostavno nemam tu vrst koordinacije ili tako nešto. Često mi se dogodi da maznem u stolicu ako prolazim kraj nje, jer sam si procijenila da imam dovoljno mjesta da mogu proć normalno. Bezbroj puta sam maznula u štok, mislim da u kući nema vrata u koje ja nisam maznula.
Najžešći takav događaj bio je kad sam išla nešto u kupaonu, i surprise, surprise, zaletim se lijevim ramenom u štok. Od siline udarca se okrenem oko svoje osi i s desnom rukom maznem u kvaku. Bolje da ne znate koja se grozna masnica pojavila.
Ili prošle godine, kad sam bila u Italiji, pa smo bili u nekoj kući i na ulazu u dnevni boravak nisu vrata, nego onaj luk, i to poprilično široki luk. Ma, može on bit širok kilometar, ja ću opet udarit u štok.

Počela sam vozit!
Da da, dva sata sam već odradila, danas imam treći. Prvi put je bilo užasno, još samo ono naprijed-nazad na poligonu nekako uspila, al kad me ispeljao na cestu, e to je bilo za smijat se.
Drugi put je već bilo malo bolje, nisam više bila onak živčana i bojala se ko prvi put, ali ni to me nije spriječilo da u sred grada skoro izazovem saobraćajku. Nisam ja kriva, instruktor je, reko mi je da motam (''Motaj! Motaj! Motaj!'') i ja smotala, i na kraju je ispalo da sam previše smotala. Krasno.
Danas će bit još bolje, znam to =)

Prvu upomoć sam položila, ko neka štreberica sam bila, a knjigu otvorila tek u 8 ujutro, a ispit je bio u 9. A dobro, imala sam više sreće neg pameti pa sam izvukla lagana pitanja (osiguravanje mjesta nesreće, zaustavljanje krvarenja pritiskom prsta i krvarenje iz nosa). I onda su nas došli snimit na kameru, vrijedne kandidate, za neku reklamu autoškoli. Ah, falit će mi predavanja iz prve upomoći. Zbog komedije koju smo pravili i zbog još nekih drugih stvari

Što se tiče Victor Valdes tipa, vidila ga jesam prošli vikend, i malo mi je falilo da saznam kak se zove. I stajao je pred ulazom kad sam ja išla unutra. Visok je. I zgodan. Ali!
Odlučih VV tipa poslat na godišnji odmor. Možda i malo duži godišnji odmor. Jer, zaključih da mi se ne isplati mislit o njemu i trudit se saznat tko je on zapravo kad mi nije u nikojem interesu bit sa njim. Samo mi je za gledat, i to je to.
A i čemu letit za tipom koji te ne ferma ni pol posto kad je tamo negdje frajer kojem se neopisivo sviđaš, a i on se sviđa tebi i zbog kojeg ne možeš jest ni spavat ni mirno sjedit na stolici jer ti je cijelo vrijeme u glavi i samo čekaš kad će ti se opet javit.

Nadrealne stvari se događaju. Stvari koje se meni inače ne događaju. I slatko mi je sve to =)

Uživajte, komentiram kasnije, kad dođem k sebi =P