just keep walking....and breathe.
17.11.2005., četvrtak
Nedosljedna djevojka na livadi
Jebemu. Nisam puno pisala prije ali zato bar nije bilo niti kvalitetno. Što god kvalitetno trebalo biti.Celine je spremljen u ladicu. Ne okrećem glavu od ružnoga, samo se ne želim time hraniti. Dobiti nešto od toga. Ali ne želim da mi to bude hrana. A Celinea doživljavam tako. Nehranjivo za mene. Mislila sam prepisati jednu pjesmu ali mi se ne da. Dan je bio užasan ali sam mislila na nešto lijepo. Bolnice smrde. Ne volim kada mi alkohol pojede sjećanje. Osim ako nisam radila nešto ekstremno glupo pa sam zaboravom pošteđena trauma. |
