ponedjeljak, 13.02.2017.
Bio je u pravu...
Tokom cijele vožnje imala sam osjećaj da me gleda. Ali kad bih pogledala prema njenu skrenuo je pogled na cestu.
- Znam jedno mjesto kamo bi mogli otići. - rekao je i ubrzao.
- Ok - rekla sam i kroz suvozačev prozor gledala prizor vani..
Stao je kod jedne kuće. - Evo stigli smo
Nisi rekao da idemo nekam na pijaču? - upitala sam ga iznenađeno
- Ovdje ćemo moći u miru razgovarati - otvara vrata kuće i vodi me kroz dugi hodnik do sobe.
Soba je bila velika, lijepo namještena. S jedne strane sobe bila je kutna, a na drugom zidu, nasuprot nje, regal s TV-om.
- Ovo ti je moja soba, raskomoti se dok ja ne donesem nešto za popiti.
Izađe i sobe, a mebe obuzme nemir. Skinula sam kaput, sjela na kutnu i zagledala se u TV kojeg je upalio na odlasku iz sobe.
- Evo. - donio je piće i sjeo kraj mene.
Razgovarali smo, a daljina između nas bila je sve manja. Odjednom je bio tako blizu mene da sam mogla ćuti njegovo disanje i otkucaje srca. Zagledala sam se u TV, a njegova ruka krenula je u zagrljaj.
- Dođi - šapnuo je tiho i počeo me ljubiti.
Nisam se previše bunila već sam se prepustila poljupcu. Usne su mu bile tako meke, a poljupci nježni. Milovao mi kosu i ljubio vrat.
- Još si ljepša uživo. - polegnuo me na krevet i legnuo cijelom težinom preko mene. Na svojim bedrima osjetila sam njegov ukrućen kurac.
Počeo mi je otkopčavati hlaće.
- Nemoj molim te. - trgnula sam se i odbacila ga sa sebe u stranu.
- Što je bilo? Mislilo sam da i ti to želiš? - rekao je zbunjeno
- Ne ovako. Nisam ja takva. Zar me takvom smatraš? - rekla sam srdito.
Nije odgovorio ništa. - Rekla sam ti da imam dečka. Ne mogu mu to napraviti.
- Da ti je s njim sve u redu ne bi pristala se naći samnom.
- Vozi me kući, odmah!
Pokupila sam svoje stvari, sjela u auto i nisam prozborila niti riječ sve do dolaska do moje kuće.
- Bok - odgovorila sam mu i trčećim korakom odjurila u kuću.
Naredne dane razmišljala sam o tome što mi je rekao. Da mi je s njim sve u redu ne bi se pristala naći s njim. O ćemu on? Što je s time htio reći?
Istina da smo nakon 3 godine veze upali u kolotečinu. Svaki dan isto.
C. sam upoznala u prvom srednje, bio mi je prva ljubav, drag, mio i uvijek mi ugađao. Radio je kao sezonac u lokalnoj firmi i baš se nije previše trudio napredovati. Njemu je bilo dobro. Kada ne bi bio naposlu dolazio bi pred mene u školu. Išli bi na pijaću nekud ili kod njega, a zatim me je frknuo doma.
Furao je svoj neki đir koji mi je isprva pasao a kasnije mi je sve to išlo na živce. Mislim da sam ga "prerasla". Željela sam nešto drugo, bolje. Nekog tko bi mi mogao pružiti sigurnost. I kome nisu na pameti samo kompjuteri i skejtanje.Nije mi se dalo više slušati o novim matičnim pločama i grafičkim karticama, o jadima kako mu je pukla daska na skejtu i da čeka plaću da kupi novu. Zato sam se pristala naći s drugim.
Bio mi je podrška kada mi je najviše trebalo i saslušao i moju stranu priče, onu groznu i tešku stvarnost koju sam proživljavala kod kuće.
Nakon tog dana nismo se neko vrijeme čuli. Bila sam uvrijeđena i nisam se htjela prva javiti. C. nisam rekla što se dogodilo one većeri, ali našao je neke poruke gdje smo se dopisivali.
- Tko ti je taj? - upitao me.
- Nitko, prijatelj, nije bitno. - rekla sam
- Meni je bitno! Imaš mi nešto za reći?
- Ne. Samo smo se dopisivali.
Srdito je gledao ekran i čitao poruke ne bi li našao nešto.
- Evo izbrisan i blokiran. - odgovori
Bila sam bijesna. Od kud mu pravo? Što si on umišlja.
Pokupila sam stvari i otišla.
Od R. ni poruke. Valjda je vidio da sam ga blokirala. A žao mi je bilo.
Pogotovo dok sam shvatila o čemu je govorio i da je bio u pravu.
- 15:51 -
