Voda na mlin

-Što radiš s tom lopaticom, čovječe glupavi?
-Tjeram vodu na svoj mlin.
-Hej, smočit ćeš tablu!
-Ali ću natjerati vodu na svoj mlin.
-Daš onda meni lopaticu?
-Zašto?
-Da ja natjeram vodu na svoj mlin.
-Ti baš hoćeš sve raditi što i ja, je li? Ne može! Osuši tablicu pa ćemo nastaviti igru. Ti si crveni.
-Opet?
-Nego što nego opet! Da ne bi možda okrenuo kabanicu?
-Nema svrhe; i iznutra je crvena.

Negda bilo - sad se spominjalo

-Daj malo meni kanticu!
-Ne dam!
-Vidiš kakav si!
-Opak
-Najopakiji čak.
-Pa, to baš ne može svak'...
-...nego samo bedak.
-Ti to možda meni?
-Ne! Tihooceanskoj sireni.
-Otkud ona na Manduševcu?
-Tja, ni sirene više nisu gdje su negda bile.

Ulje na vatru

-Znaš da me jako zabrinjavaju ovi požari.
-Aha! I mene.
-Imaš li kakvu ideju?
-Nemam, ali imam šlauh.
-Da se pridružimo vatrogascima?
-To bi bilo plemenito.
-Tko će prvi polijevati?
-Ja!
-Ne može! Maloprije si ti prvi bio doktor u hitnoj pomoći.
-A malomaloprije si ti prvi bio policajac u helikopteru.
-Zašto ne možete obojica biti istovremeno vatrogasci?
- Zato što imamo samo jedan šlauh, pametnjakoviću! Miškec, pusti vodu! Vuuuš! Tako! To će te naučiti da ne dolijevaš ulje na vatru.

De gustibus

-Što misliš o lubenici?
-Mmmm, uukusnaa. Dodaj još jednu krišku!
-Je li dosta crvena?
-Mmmm, super. Dodaj još jednu krišku!
-Ne čini li ti se da ima previše koštica?
-Ni govora! Dodaj još jednu krišku!
-Mogla bi biti malo slađa, zar ne?
-Ma kakvi! Dodaj još jednu krišku!
-A da ti - umjesto refrena Dodaj još jednu krišku - malo mene priupitaš što mislim o lubenici?
-Pa, što misliš o lubenici?
-Sasvim suprotno od onoga što ti misliš.
-Tja, o ukusima ne valja raspravljati. Dodaj još jednu krišku!

Pseće teme

-Dobro jutro, Arf!
-Dobro jutro, Nera!
-Kako ti je Maksimilijan danas sladak!
-Je li? Da znaš, pojeo je pola pladnja kolača, slatkić moj mali.
-Nemoj mi reći?! A moja Barbara nešto kunja. Jedva sam je izvukla van. Sinoć je bančila do sitnih sati, jadničica moja.
-Da, da, i Maksimilijanu se to često događa, slatkiću mojem malom, ali ja točno u šest sati povučem pokrivač i skačem po njemu dok ne uzme lajnu i ne izađe sa mnom van. Vidi, vidi tvoju Barbaricu kako koluta očicama.
-Ah, ne znam što bih bez nje, mazice moje. Ponekad se ponaša kao prava kuja. Samo što ne maše repom. A tvoj Maksimilijan gleda pametno kao pas.
-Da, da, samo što ne zalaje, slatkić moj. Do viđenja, Nera! Dovedeš opet sutra Barbaru u park?
-Aha! Izgleda da joj se sviđa tvoj Maksić.
-Što misliš kakvi bi bili njihovi mladi?
-Prekrasni! Do viđenja, Arf!
-Do viđenja, Nera! Hej, ne vuci, Maks! Valjda je tu ipak pas gazda!

Račun bez krčmara

-Jeste li dobro ručali?
-Hvala, odlično!
-Izvolite račun!
-Jeste li vi krčmar?
-Na žalost, nisam. Ja sam krčmarev konobar.
-E, onda ništa od računa.
-Kako to mislite?
-Nećete vi praviti račun bez krčmara.
-Najte delati z norca bedaka, gospon!
-Žalim, ali ne dopuštam da netko radi račun bez krčmara.
-Znači, nećete platiti ručak?
-Nemojte vi mene vrijeđati, mladiću! Ja ću pošteno platiti što sam pojeo, ali račun bez krčmara...
-No, dobro, može i bez računa.
-Aha, tu sam vas čakao, mladiću! Bez računa, velite? Sada ćemo jednu prijavicu, pa jednu globicu...
-No, no, ne morate platiti ručak...
-Pa, ako baš inzistirate, ne mogu odbiti. Zbogom i pozdravite mi krčmara!