O špilji s bačvama


- Uđem u špilju, upalim svjetlo...
- Kakvo svjetlo u špilji?
- Električno!
- Zbiljam? Sem naveke mislila da je v špiljama kmica.
- Pa kako bih u mraku našao Aladinovu svjetiljku, Janice?
- Imaš praf!
- Dakle, uđem u špilju...
- Si pozabil reči: «Se zname, otpri se!»
- Zašto bih rekao: «Sezame, otvori se!», kad je bila otvorena?
- Aha! Hajduki su pozabili reči: "Se zname, zapri se!"
- Janice, ne kaže se "Sezname" nego "Sezame".
- Zbiljam? Onaj Ali Babac je štel sve za se?
- Kako to misliš, Janice?
- Pad kad je rekel: "Se za me!"
- Nije on mislio reći da je sve za njega, nego se špilja zvala «Sezam».
- Baš bedasto ime! A ja sam mislila da su hajduki rekli: Se zname, naj se ti, špilja, niš držati zaprta, zname mi da nutri ima penez, pak se ti lepo otpri da mi to zememo.
- Janice, ti mene stalno prekidaš. Jesi li zapamtila da se špilja zvala "Sezam"?
- Kak da ne! Si mi to trebali predi reči. Imam ja žemlju sa sezamom.
- Gdje?
- V žepu. Hoćeš malo?
- Pa kad već nudiš, možeš mi dati pola.
- Pol?
- Može i cijelu!
- Dobro, na ti pol, ali ti buš meni dal pol penez iz špilje.
- Janice, kaže se "izvoli pola", a ne "na ti pol"!
- Izvoli pola, a ti buš meni dal pol penez iz špilje.
- Dat ću ti pola čim nađem Alibabinu špilju.
- Pak si rekel da si je našel?
- Jesam, ali nije bili Alibabina.
- Kak znaš?
- Unutra su bile samo bačve.
- Baš kak v podrumu suseda Miškeca!
- Aha! Čak je i susjed Miškec ležao na podu kraj jedne bačve.