modne osamdesete
10.05.2007., četvrtak
Vruće teme i reklame
|
Knjigoljubi u hrvackoj metropoli mogu ovih dana vrlo uživati. Otvoren je Zagrebački sajam knjiga koji će potrajati brat-bratu 11-12 dana. Čak i oni koji svrate na kavu u centru mogu u 30-ak koraka susresti jergovića, pretenjaču, tomića, knjiž. senzaciju iz metkovića (xiola, mnogo se raspitivao za tebe, da znaš), olju,bulića, vidojkovića, a zasigurno je i u blizini Tobić Ivan. Ako se netko uželio M. Brkljačića, nek svrati u buffet Posavina. E, Mario, Mario... Četvrtak podne. Niska naoblaka. Sparina. Knjige snižene 20-70%. 30-ak komada pučanstva ( pisci? novinari? nakladnici? obožavateljice?) na predstavljanju popularnog mladog pisca u megastoreu Profil. Za stolom 2 komada gospode iz Profila, prof. sa bg. fakulteta Mihajlo Pantić ,Vidojković sa frizurom, i jedan izdavač iz regije ili vlasnik lanca knjižara, ne znam vam točno reći. No, dobro. Marko nas ovaj , drugi put, na predstavljanju svoje knjige u zg. nije tako besramo šarmirao kao prvi put , jesenas u Booksi. Onda je bio, malo nervozan, ali i vrlo veseo što se predstavlja publici u zg. Za početak je pročitao odlomak, a onda je gospodin iz Profila rekao koju, pa onda prof. Mihajlo Pantić, inače predaje hrvatsku književnost na bg. fakultetu. Dakle, naš čovjek, je li...Nahvalio je Marka, stil pisanja i tako. Onda se javio ovaj treći gospodin, a zatim smo zamoljeni da postavimo pitanja, je li, ako nas nešto zanima. Svi šute kao da trebaju odgovarati kemiju za ocjenu...ili ih ništa baš ne zanima, tko bi znao. Imala sam nekoliko pitanja, ali sam postavila samo jedno. Kakav interes bi pobudio predstavljanje i objavljivanje jednog hrvatskog pisca 30-35 godina, koji isto piše o vremenim 90-ih godina, o teškom odrastanju u Hrvatskoj, kod publike u Srbiji, da li bi ljudi čitali knjigu o tome, ima li kakvog interesa za takve teme iz Hrvatske? Tako otprilike. Tko je ova, majku mu?-visi pitanje u zraku. U publici sjedi visoki Bulić, koji je, je li, pisac takve knjige, vrlo popularne i hvaljene ovdje u Hrvatskoj. Kreće Vidojković sa odgovorom-ukratko: Ovisi je li knjiga dobra ili loša, ako je dobra, onda će ljudi da je čitaju.... Ja: Ma nema veze je li dobra ili loša, pitam da li bi ta tema prošla kod publike u Srbiji: granate, izbjeglice i slično, nenormalno odrastanje... (žao mi je, ne vidim facu od gorespomenutog hrvatskog mladog autora, da li mu se, moguće, brk smije ili, šta ja znam...) Marko Vidojković: Pa hrvatski autori su čitani, u Srbiji, A Tomić, V. Rudan. Miljenko Jergović... Ja: Ma dobro, to je druga generacija-pitam za autore koji imaju 30-35 godina. Marko Vidojković: Pa gledajte, postoji pitanje kritike, ja sam recimo jako osporavan, podmeću mi se noge, vrlo je teško ( da li se u fino hoće reći da bi to mogao i očekivati autor iz Hrvatske Markove generacije-pretpostavljam da da, iako, baš ne volim iščitavati izmedju redaka) Ima li još tko kakvo pitanje? Jedna djevojka upita nešto o ekranizaciji njegovih knjiga-on je u principu protiv toga, više voli da se knjige čitaju, nego gledaju. Slijedilo je čitanje još jednog poglavlja iz knjige i fajronat. Nas par stali smo u red da kupimo hrvatsko izdanje Kandži. Pravo da vam kažem, očekivala sam da će na moje pitanje odgovarati i ostali, pa sam se obratila sa tim komentarom prof. Mihajlu Pantiću. uz prepotentnu napomenu Vidojkoviću u stilu: Mali, potpiši knjigu dok ja razgovaram sa čovekom... Proćaskali smo 10-ak minuta (nadam se da ostali nisu otišli bez njega na ručak u neki od zg restorana) i opet sam postavila isto pitanje. Udav od žene, to sam ja. Reče mi profesor: Knjige imaju mali uticaj na javnosti na razmišljanja ljudi Ja: Slažem se, mediji su glavni, ali nije bit u tome da neka knjiga promjeni razmišljanje, već da ljudi dodju do odredjene informacije, pa nek misle šta hoće Prof. M. P.: Malo se čita, knjige nemaju značenje kao nekad Ja:Oprostite, ali Knezmihajlova je puna knjižara I tako riječ po riječ, reč po reč, rastanemo se. Kad sam sjela u hrvatski niskopodni tramvaj, i dalje sam razmišljala o tome kako nisam dobila konkretan odgovor. Možda je, u stvari, trenutno važnije, da hrv. firme/preduzeća kupuju jeftino srpska nego da se u Srbiji čitaju knjige o 90-im godinama u Hrvatskoj. Neki postovi, bez obzira na temu, dobivaju komentare tipa: ti si frustrirana, je li bre , šta hoćeš, šta se vi iskompleksirani hrvati bavite sa nama, vi nas uopšte ne zanimate, tukli su te kad si bila mala, vidojković je narkoman, to što on piše ništa ne vrijedi, imamo mi i kvalitetnih autora, ovo-ono itd, itd. Tako mi autoputa u izgradnji Zagreb-Sisak, takvi komentari kojima je svrha vredjanje, a ne razmjena mišljenja i stavova, biti će brisani. Svi ostali su dobrodošli, čak iako su negativni glede mene (dosadna si više sa tim temama, piši o koncertima, koji ti je k....,) a i spominjanje u negativnom kontekstu odredjenih osoba-to može ako vas baš veseli. Dakle, pišite, ali pazite kako. Priv. poruka Pavletu: eto, vidiš, treba izaći pred publiku i reći par riječi. Uči se od boljih i sposobnijih! |