modne osamdesete
20.08.2006., nedjelja
Kad kreneš na put...
|
Dragi čitači, upravo sam se vratila sa puta i blogerskog druženja medjunarodnog značaja. Otišla sam vlakom, a vratila se vozom! No, da nekako započnem od početka. Oni koji me osobno poznaju, upućeni su u jednu stvar: ja nikad, nikad, ni-kad, Nikad, NIKAD, N-I-K-A-D, nikad, neću preći granicu susjedne srbije. Nikad. Medjutim (!!!), ovaj moj hobi donio mi je mnogo kontakata sa ljudima iz srbije. I tako se ja nešto mislim, mislim, mislim, sretnem se tu u Zg sa lonelyriderom, mislim, mislim, pa jebo mu pas mater, idem ja u taj Bg da vidim ja te ljude i ulice. Kupim povratnu kartu za vlak 260 kn, rezerviram (loš) hotel i krenem. 6,5 sati od zg lagane vožnje u klimatiziranom vagonu kroz Domovinu i kroz srbiju, zanimljivi suputnici, te pomalo emotivno stresan susret sa njihovom policijom i carinom. Već pri ukrcavanju u vagon koji ide do Bg sam imala raspravu sa starijim gospodinom. Iako nije bila gužva, odmah u hodniku je inzistirao da ga pustim ispred sebe, pa je onda išao jašiti po mladiću sa ogromnim ruksakom. Znate penzionere: sve hoće preko reda i samo misle na sebe. Pa mu kažem: Nemojte se gurati, ima mjesta Ko se uopšte gura , pa šta vi to govorite, bože, uopšte se ne guram, svašta! Grrrrrrr Moji suputnici su bili 3-člana iseljenička obitelj iz australije koja putuje u Vršac, jedan brko sa slovenskom putovnicom i bosanka gastarbajter iz austrije koja isto putuje z srbiju. Odmah se vatamo diskusije na hrvatskom-engleskom-srpskom-njemačkom. Vele australci dok se još vozomo kroz metropolu, a posvuda gradjevinske dizalice: mmm, meni investment imate ovde u hrvacka! Jao, kad se vratimo u brisben, u eustreliju, ima da komšijama hrvatima pričamo da smo se vozili po hrvacku ... Malo se častimo sendvičima, grickalicama, sokovima, pa kafom , diskutiramo o svemu. O evropi, australiji, hrvatima, srbima, klokanima, tasmaniji, vršcu, političarima, umiranju. Veli australka: eustrelija je moja zemlja, ja hoću tamo da me pokopaju, neću da me vozite sa plejn u vršac, ima da me u eustrelija pokopate Veli australac: moš jedino ako umreš posle mene Australka: pa da znaš da i hoću, ti ćeš da umreš pre mene i idi da se saranjuješ gde te je volja! Onda diskusija o Titi i Jovanki: Jao što je ona bila lepa žena, ma svetska, a i on, bio je onako mnogo lep-lep par su bili! Jako sam ih volela. Imam goblen- on u uniformi, to sam ja radila, i ima da ga nasledi moj sin, nikom ga ne dam! Onda pred Bg krenula upozorenja kako je grad prljav i kako ću se razočarati. Pitaju me gdje u odsjesti-Royal hotel- e baš je tamo direktor jedan njihov poznanik iz Vršac. Provjerila sam u hotelu-stvarno je! :-))))))) Ulazimo u srbiju, osjeti se razlika. Oronule zgrade na željezničkim stanicama, oronule kuće. Ulazimo u Bg.-kod hotela interkontinetal kontrast-straćare sklepane od dasaka, kartona, lima, najlona koji "na krovu" drže automobilske gume! Okolo neboderi, nadvožnjaci, poslovne zgrade. Izlazim iz vlaka-velika je vrućina! Na zidu oglas: PREVOZIM KLAVIRE OSTOJA :-))))))) Želj. stanica je blagi očaj. Mislim, ni u baselu u švicarskoj nije željeznička bog zna šta. Odlučim od početka krenuti sa razgledavanjem grada, kupim plan i pješice krenem prema hotelu. Taxisti nude vožnju, ali sam prethodno upozorena da se radije vozim javnim prevozom koji je vrlo jeftin. Ono što me iznenadilo je da je stari dio bg sav na brežuljcima. Mislila sam da je na ravnici. I tako nogu pred nogu i za nepunih pol sata sam se našla pred hotelom. Hotel je u strogom centru grada i kako mu se približavam, dojam mi je sve pozitivniji, jer grad je sredjeniji i čistiji. . . . nastavak u idućem postu najavljujem: -blogersko druženje-izvješće -šetnje po bg -večernji izlasci -koncertno izvješće sa beer festa -kulturan intervju sa Borisom Š. -razne anegdote i šaljive situacije |