srijeda, 28.03.2007.

Igle i deračina

Nevjerovatno. Koji joj je Bog? Raska je luda. Mislim i inače pošandrca i zbog najmanje sitnice al sad je "malo" pretjerala. "Ja moram predat te listiće danas u dva! Marš svi doma bezobraznici jedni! Magarci glupi!" A lud svijet. Pa ko joj je kriv kad nam ih je i dala. Neki smo dan dobili listove (neki koji su htjeli) koje moraju popuniti ak hoće ić preko ljeta na tečaj stranih jezika. A onda je rekla da oni koji ipak neće neka joj vrate. A pol njih je zaboravilo. I sad je tu nasto pokolj. Sam kaj nije uzela mitraljez i sve nas raspizdila. Tu je bilo deračine da su nas čuli i u Americi, vjerovatno. I sad se pitaju zakaj ne ulaze u Europsku Uniju a lijepo im je Carla Deponte rekla dok se ne sredimo. Ima baba pravo. Vlada kaos. Prvo moraju sredit odnos prema učenicima, a zatim te zločince pohvatat. Zatim su na red došli jadni Oni Koji Se Nisu Cijepili Jer Su Zaboravili Ili Nisu Mogli. Ovome je pudla (raska al nema razlike) pak zabranila da ide na natjecanje. A tip je moro obranit svoj klub, al ne, dok je pudla tu nema niš osim knjige. Ona bi bila najsretnija kad bi CIJELE dane provodili kući učeći. Ne, fakat! Ona, da ima to pravo, bi nam izlaske van, jebote, doslovno zabranila. U prekjučer smo imali cijepljenje u tamo u onoj našoj maloj klinici kod Jarunskog placa. Ta je šizila kad se dvoje-troje njih nije pojavilo. Sam kaj NAMA nije otrgla glave ko da smo mi krivi kaj ovi nisu došli. I, pazi vraga, ide se ženska DERAT na nas kaj nitko nije ponio mobitel pa nismo mogli nazvat jednog od Kasnioca a LIJEPO se zderala na nas dan prije da NE PONESEMO mobitel jer ne želi imat problema. Ludnica je bila unutra. Prve su na redu bile prvih pet cura po imeniku da se idu cijepit. Ja sam bila druga. Je, neću srati, malo je boljelo al ipak sam bila hrabra. Za razliku od nekih kaj su radili tam čitave scene. Kad su riješili cure, bili su dečki na redu. Dini je tekla rijeka Nil kad mu je ova izvadila iglu što nije neobično s obzirom na to da mu je stara baba kojoj se tresu ruke ko da je imala strujni zabila iglu. Aaaaaj!!! Sva se ježim. Onda je došo na red sistematski. Dečki su sad bili prvi. Kad su njih "obavili" ušle smo mi princezice. Sve smo mi curke bile u grudnjaku. I normalno da je pao tu i tam koji komentar. neke su BULJILE a neke škicale tuđe grudi. Prvo je bio pregled očiju, zatim visina, težina pa smo ušli (jedan po jedan) u drugu prostoriju di nas je jedna dobra tetica zamolila da skinemo grudnjak. Pa nas je raspitivala o onim ženskim problemima i nakon tog nam prčkala po kralježnici. I to je bilo to. Ja sam jedva kasnije stigla na informatiku. Finiš.

subota, 24.03.2007.

Mala ima svoj blog

E, da nije bilo mene. Moja frendica Nina ima sada svoj blog. Sad sva pršti od ponosa. Ima neko super korisničko ime al sam fakat zaboravila koje. Sam se sjećam kak je bilo dobro. Još nema neki super dizajn al je ko moj prvi. E da nije bilo mene. Sva blista i sad je kao u trendu. Pa i je. Imati blog je zadovoljstvo. Ostavit ću joj komentar ak se sjetim koja je adresa. I ona voli te goth stilove ko i ja a nijedna se ne fura na to. Jednostavno nam nije fora imat te barbike i vesele uzorke. Nit poznate face kao Beyonce, Avril, 50 cent itd. Mislim ok ak to neko voli (i ja volim svo ovo troje) al kaj će ti i njihova pozadina? Ljudi kaj ti dođu na blog, ne žele gledati slavne face neg tvoj BLOG i kak je uređen po tvojoj OSOBNOSTI. Jer furati se na neku slavnu facu znači nemati svoj život nego oponašati tuđi. Također mi NIJE cool kad neko oponaša neku zvijezdu te krade njegov stil, njegove fore, pogled, ponašanje... Pa dajte budite originalni, ljudi kaj vam je?!? Dođe Paris Hilton u nekoj haljinici s cvijetnim uzorkom, drugi dan polovica ženskog stanovništva (i muškog ak su gayevi, transići) pojavi se u istoj haljinici. Pa svijete, kaj je tu fora?!? Izgledati ko neko drugi?!? Ja bi se sramila. Ok ak baš VOLIŠ takav stil, onda niko nema niš protiv. Al to da se mučiš i trošiš pare na nekaj kaj odjeneš sam da se pokažeš, uzbudiš nekoga ko misli na slavnu facu na koju ličiš a ne na tebe, baciš natrag u ormar STVARNO ne treba komentirati.

Eh, tražim po gradu neku šiltericu koja je normalna. Imam sam onu kaj ima mucice po sebi i onu koja ide oko glave ostavljajući tjeme nezaštićeno (znate na kaj mislim). Oću neku... Kaj ja znam... Neku... neku kaj ima cool natpis ili ima tamne boje (jer sam plavuša a tamna mi ide uz boju kose). Ak neko ima neku koje se oće riješit nek mi sam dofura u školu i pokaže mi je a ja ću je ili uzeti il ne (vrijedi sam za one iz moje škole). Nema normalne u gradu. Htjela sam navijačku za Dinamo al sam se sjetila kak vlada rat navijača pa bi me neko još mogo i prebit pa sam odustala.

Upravo skidam spotove od Pussicat Dollsa "Buttons" i Destiny's Childa "Loose my breath" jer imam pjesme al spotovi su mi strašni pa evo. I da ne zaboravim, My Chemical Romance. Niš, idem ja kod frenda kaj živi dva kata ispod. Spotovi će se sami skidati.

četvrtak, 22.03.2007.

I eto kaj postanu 'kraljice velikih odmora'

Fakat ne razumijem. Ne. Stvarno niš. Zakaj škola mora biti PREPUNA glupo-retardiranih ljudi? Gledaj. Ovako: postoji Slučaj broj 1. i Slučaj broj 2. Slučaj broj jedan je kad u školi vlada anarhija i svako svakoga mrzi i oće mu podvalit. E. A moja mutava škola jadna podnosi slučaj broj dva. A to je kad u njoj 'vladaju' sise i guzice. Da pojasnim; nisi niko i ništ kad nemaš bar jedno od tog dvoje. A da ne spominjem kad imaš oboje. Onda se svi petljaju oko te JADNE djevojčice ko majmuni oko banane. JADNA onda ne shvaća da je 'vole' sam zbog brda i dolina na tijelu pa se prepušta. Tak ju svak počinje dirati i gurati joj prste u šupak kad ko poželi. Iz JADNE se djevojčice počinje razvijati kurvičica. Dalje, kad počne odrastati, negdje s 14, 15 godina, u srednjoj počinju afere. E tad JADNA više nije jadna te postaje najpopularnija u školi. Naravno, sam zbog tog kaj će ona jedina davat svima, pa čak i profesorima. Tad se iz kurvičice preobrazi u kurvicu. Daljnja sudbina; drugima pukne film. Niko je više neće jer su se svi mogući zasitili i vidjeli sve dlake na tijelu. Više im djevojka nije zanimljiva. Ostaje sama. Ono glavno; odlazi iz škole te počinje živjeti od kurvanja. Nije ju sram jer se već navikla. Živi bijedan život a ni to joj više neće pomoći. Neće imat obitelj, kad ostarit će i neće imat mušterija te će vjerovatno živjet na ulici i napokon se sjetiti što ju je dovelo do te sudbine. Sjećat će se kak se samo blesavo smješkala dok su je drugi drpali. Kajat će se i umrijeti dok je se nitko ne bude sjećao. POANTA OVE PRIČE JE: svaka škola ima jednu cicatu i guzatu. No curke ne brinite; nemaju one svoj život neg postaju ono što postanu one koje se preseravaju pod velikim odmorom.


Joj a zakaj me sad Mrva dok pišem ovo pametno mudrovanje MORA grebati?!? Pustila sam ga malo da se šeće po podu. No to njemu nije dost neg se MORA penjati na moju nažalost bosu nogu a pritom upotrebljaaaaaaaaaaaaa... ...vaaaaatiiiiiiii (MRVA!!! PRESTANI!!!) kandže!!! Al je on ipak moja mucica pa mu sve oprostim. Sam tren.
...
Evo. Ja sam ga malo pomazila i vratila ga u akvarij. Al gospodin bi još! Ma nemoj. Noga mi je sva zgrebana. Ljudi će na ljeto kad bum nosila japanke misliti da sam žrtva divlje mačke. Za 'običnu' kornjaču niko ne bi povjerovo. Ja bar mislim.

srijeda, 21.03.2007.

Pa fala Ti Bože!!!

Nemam više zabranu za komp. Čim sam dobila par petica, odma se mama i tata ponose svojom kćeri jedinicom. Nemam ni brata ni seku. Ali imam kornjaču Mrvu koji mi je utjeha u ne-baš-tako-dobre-dane. Ja ju baš MORAM izgnjaviti po rukama (meni se gmazovi ne gade, nisam tip cure kojima je sve prljavo osim njih samih) i nazivati je svakakvim imenima od kojih je vjerovatno boli ta mala, sićušna, slatka, kineska glavica (opet sam počela). Od mucice i piceka do Kineza. Pa kad sam ga pogledala u oči sprijeda pogledao me je ko mali Kinez. Taaaak slatko! Dok smo se Helena i ja jučer suuuper zabavljale kod mene, smišljale smo svakakve gluposti, od raznih provala do ozbiljnih stvari kaj su na kraju krajeva ispale neozbiljne. Najveće žrtve su bile profe i jedna Neimenovana. Tak je to. Evo sad kad više nemam kaznicu, uživam u novim pogledima na svijet (dobro, Internetu al tak i tak je isto). Kad sam išla na Zwinky.com (di sam ulogirana, tam di radiš svoj lik, oblačiš ga, radiš svoj profil) imala sam kaj vidjeti: 19 novih posjetitelja!!! Iso miki. Kak posjetitelji lete kad imaš zabranu kompa. Kolko je? Osam i 15? Aaaah. Imam još 15 min na internetu jer su mi moji ponosni mamica i tatica OGRANIČILI vrijeme na kompu. Pazi "da im se Tinica ne bi previše opustila". Ok,ok, sam se brinu za mene i moju future al kaj je pretjerano, hm, isto to je. Pretjerano. E ima ko pištolj?

ponedjeljak, 19.03.2007.

Finally!!!

Eh evo i mog bloga. Legendu o njegovom nastanku pitajte moje frendice koje su mi dale ideju a potom sam i shvatila kak to može bit zabavno. Knjigica više nije dovoljna. Dnevnici više nisu "in". Pa i ja mislim. Ne da mi se opisivati kakva sam jer kad bi god rekla nešto pozitivno ODMA sam umišljena. Saznaj kroz ovaj blog (fala Bogu zato ga i imam) i prosudi sam ili sama kakva sam jer mi je pun kufer tih ogovaranja ("pa znaš kak je glupa, rekla je sama da je zgodna"...) itd. Mislim ovo 'zgodna', ovaj, hm, potvrđujem jer se neću vrijeđati. Ja sam sama sebi lijepa i ak to nekom smeta nek me ne gleda. Njegov problem. Dobro, ovo je sve za početak jer je već koliko... pola devet a ja imam zabranu kompa dok ne popravim ocjene (mislim stvarno da ČETVORKE moram popravljati jer sam ih počela češće dobivati neg petice... ah moji roditelji). A valjda nisam jedina.