Vi ste najslabija karika - zbogom!
...rekla mi je to Danijela Trbović (bivša Vlajki), dok me izbacivala u pretposljednjem krugu kviza u kojem sam u čitavoj emisiji ponudil jedan jedini netočan odgovor. Ali, krenimo redom:
Nakon niza nagovaranja od moje stare, u kojima me ona nagovarala da napravim ono kaj mogu da poboljšam obiteljske financije (a ja u principu odbijam ići na kvizove radi novca, jer je novac samo ugodna nagrada, ali nikak ne prvi motiv) ipak sam se prijavil na Kariku, iz jednostavnoga razloga zato kaj je to kviz na koji se i pobjednik može ponovno prijaviti (na Milijunaša nemre, i ne želim si jedinu priliku i jedinu zaradu tamo potrošiti na to da preživim do prvoga). I tak su me, nakon kaj sam već digel ruke od toga (jer veliju da buju vas nazvali nakon par dana) nazvali negdi pretprošli tjedan, postavili mi par smešnih pitanja i rekli da buju mi se javili. I jesu. Rekli su mi da moram dojti u ponedeljak, ko prva rezerva, i, ak se svi pojaviju, ja se vraćam doma. Zato sam i računal s ispitom u ponedeljak, jer nisam ni mislil da bum igral. Međutim, jedna ženska, zbog smrtnog slučaja, nije došla, i onda sam eto ja spušil, za početak, ispit. Mislil sam si, bar bu mi lova kompenzirala to. Međutim, krene igra, pitanja bez problema, uvijek izbacivanje sve fer, leti uvijek najslabiji van, svi smo si dragi, dobri i simpatični, i dojde taj odlučujući krug. I ja nominiram žensku koja je bila do mene, celu smo emisiju pričali, i činila mi se simpatična, ali, jebiga, osetil sam po znanju da je ipak najslabija. I bilo mi je žal kaj moram nju, ali ovaj drugi frajer je bil jači po znanju. I ona napiše mene, i frajer napiše isto mene. Eliminacija najjačega da bi se tukli oko love.
OK; ja sam vjerojatno naivac, jer poštujem uvijek fer-plej, i stvarno mi nije gušt dojti do nečega ako moram varati. Jedino u kompjutorskim igrama obično tražim nekakve walkthroughe i slične stvari, da ne moram gubiti vreme i da nekaj ne propustim. Ali varanje u igrama poput Rizika, kartanju, raznim drugim društvenim igrama - čemu? Pa čak i da je nagrada financijska, čemu? Isplati li se doista zbog novca igrati prljavo? Nije li blamaža, odnosno to da te čitava publika pred ekranima percipira kao đubre, puno gorja od toga da si na kraju uzel lovu? Jer, makar osvojil i 50 tisuća, to bu se kad-tad potrošilo, a ako ispadneš đubre na televiziji, onda je to reputacija koja ostaje. Premda, nažalost, ispada da bi dosta ljudi to napravilo, i takvi bi ljudi čak i čestitali toj osobi na uspješnom zabijanju noža u leđa. Maksimalno ste iskoristili jedinog koji je nekaj znal, i onda ste ga odbacili, šutnuli ko staru kantu. Odvratno.
Stvarno mi se smuči ovaj svet ponekad. :/ (Ovo je Achtungičin omiljeni smajlić. :D)
|
