Mamina svakodnevnica

petak, 11.11.2005.

ZABRINJAVAJUĆE SAM ZABORAVNA

Ima već neko vrime kako sam postala zabrinjavajuće zaboravna. I nije to ona normalna zaboravljivost kad ne pamtiš neke nebitne stvari, događaje, ljude....Ja zaboravljam vrlo ozbiljne stvari. Npr. odem u dućan po dvi stvari, dođem u dućan i nemam pojma po što sam došla. Tako je bilo i neki dan. A cilo vrime do dućana sam ponavljala šta moram kupit, a na kraju nemam pojma zašto sam uopće u dućanu. I onda nastupa muka. Triba nazvat doma zakonitog i pitat po šta sam ja uopće otišla. A kako on zna koliko sam zaboravna (i to ga strašno nervira) kako mu kazat da sam opet otišla ko muva bez glave. Ajde, bolje da on poludi priko moba nego da dođem doma bez onoga šta mi triba. I nazovem kao da ga pitam je li triba donit još nešto osim onoga po što sam otišla. Sve se nadajući kako će on spomenit i one dvi stvari koje sam ja zaboravila. Ali on viče kako ne triba ništa drugo, ali ne spominje ni ono šta sam ja zaboravila. Ajme meni, a šta sad. Ništa. Kroz šalu ga upitam zašto sam otišla. Skužio je odma da sam zaboravila. Kaže on (ali musavo) šta moram uzet. Problem riješen :-)
Druga stvar. Prije 3 dana stavim ja kuvat Mišici za ručak meso. Njeno meso obično kuvam u ekspres loncu jer mi se tako najbolje skuha, a i bude najmekše. Međutim, nisam računala s tim kako me u mesnici privarilo pa mi umisto finog komada junetine dalo ni više ni manje nego komad od bika (tako je bilo tvrdo to meso). Kuva se to sve lipo u mom pretisu i nakon dobrih 40 minuta zaključim kako je meso moralo bit gotovo. Je šiš, ni ja ga nisam mogla prigrist. Ajde, srića, pa imam drugo rješenje za ručak da dite ne ostane gladno. I vratim to meso opet u pretis, fino ga blindiram, nahranim Mišicu pričuvnim obrokom i odem do suside. Računam kako se onaj opanak od mesa triba sad još više kuvat. I tu napravim prvu grešku. Zaboravim dodat još vode u lonac računajući kako je ima dovoljno za nastavak kuvanja. Sidim ja tako u suside, pa malo pogledam na sat, pa dođe i zakoniti, pa se igramo i smijemo sa Mišicom, pa ja opet pogledam na sat.....Pa onda odem do doma vidit kuva li se onaj moj opanak. I kuva se on, sve pišti iz lonca i promislim kako sigurno još nije gotov. I vratim se u suside još malo. Opet gledam na sat, pa se malo zapričam, pa opet bacim oko na sat....I onda zaboravim dalje. Kad mi je sinilo da je lonac na špaheru odletila sam ko munja do kuće. Otvorim vrata, a u kući se od dima ne vidi prst prid nosom. Ajme meni. Noge mi se odslikle. Uđem u kuhinju, a ona smrdi za dušu povratit. Poklopac od lonca crn ko ugljen. Zgrabim lonac i izbacim ga isprid kuće, ali šteta je već učinjena. Od opanka ostao samo pougljeni komad. Brzo rastvorim sve prozore, čak i one na katu, ali ko za pegulu, ni daška vitra da taj smrad rastira. I šta sad. Šteta je već učinjena. Lipo se vratim u suside, još malo pročakulam i odemo doma. Putem obavijestim zakonitog da se ne iznenadi smradom u kući. Dok sam ga obavještavala vidila sam kako mu se zacrnilo isprid očiju. Zna je čovik kako sam zaboravila na lonac na špaheru. Od bijesa (valjda da mi ništa ne izgovori) sat vrimena je strugao crnilo iz lonca pokušavajući ga spasit. Ajde uspio je, ali više nemamo poklopac. Njemu nije bilo spasa. Izgorio sigurnosni ventil :-( Na kraju mi je samo kaza: ženo, opasna si i po kuću i po okolinu, i ne prilazi više loncima, tećama, špaheru i kuhinji. Naravno, sutra dan je očekiva gotov ručak kad dođe s posla. A ručak ga je dočekao :-) :-) :-)

- 15:00 - Moš, a i ne moraš... (22) - Ako ti je baš pripelo... - #

nedjelja, 06.11.2005.

NIJE NAS BILO NEKO VRIME......

Ma nije baš da nas nije bilo, nego ja nisam imala inspiracije za pisat. A nemam je ni sada. Ništa nam se značajno i bombastično ne događa. Ovako je to bilo ovih dana (u kratkim crtama):
- vrime je više onako kao u proliće nego u jesen
- još uvik smo po danu u kratke rukave jer je stvarno vruće
- Mišica obožava motore i čim vidi motor viče brm-brm. Jednaku ljubav iskazuje i prema autima, ali je auto bmmmm i obožava sidit na vozačevom mistu. Čini mi se kako će bit opsjednuta konjima, snagom, prijeđenim kilometrima... Nije ni čudo kad je od rođenja vječito po autu, a ljubav prema motorima naslijedila je od tate :-)

- svakim danom sve više stvari upija ko mala spužva
- naučila je plesat na glazbu koju proizvodi njena svirajuća žaba :-)
- obožava gurat utičnice u struju. Ali nismo zabrinuti jer smo sve štekere osigurali i zaštitili
- oduševila se ovcama i zove ih beee

- zakoniti i ja proslavili smo 4. godišnjicu braka
- bila nam vjenčana kuma u posjeti nekoliko dana
- kum nam je spremio odličnu večeru za godišnjicu (kaže da nas iznenadi i da se mi ne mučimo :-)

- Mišica posluša (ne baš svaki put) kad joj netko kaže NE. Zakonitog i mene NIKAD ne posluša, ali zato zna mahat prstom i vikat ne-ne :-)
- ona mi je svakodnevno nepresušan izvor i inspiracija za slikavanje
- ja počastila sebe novim gaćama koje sam već neko vrime tražila
- Mišicu je njen striko počastio novim cipelicama
i da ne duljim evo još malo slika naše princeze (dok mi ne doše neka inspiracija za pisanje normalnog posta)

Ovako ja mamu dođem molit da mi da jest. Jer se ona toliko zanese u blog i forum da zaboravi da sam ja gladna :-)

Pa sad vi recite da su moji roditelji normalni !!! Po danu me vode u kratke rukave vani, a navečer mi stavljaju ove krznene kape na glavu :-( I još im moram i pozirat i bit vesela. Ajme meni šta mi rade....

I nije im dosta one kape i šta čine krnju od mene, nego su mi nabavili i ove očale :-) I opet čine još večeg krnju od mene. I opet im moram pozirat :-( Ma nije meni to teško sve dok njih to veseli i nasmijava :-)

A ovo vam ja nosim svoga dragog Mikija, mog pasa ljubimca. Mama i tata ovako stave mene i onda ih ja jašem. Samo ne znam zašto oni kleknu i idu na rukama i nogama. Pa mogu me i ovako nosit. A malo sam jahala i maminu kumu dok nam je bila u posjeti, samo je ona brzo rekla da je bole leđa i nije me više želila njiha-njiha :-) Draže mi je kad to rade mama i tata, kod njih to duže traje :-)

Dok malo ne porastem i ne budem se sama mogla ljuljat, tata će mi i dalje glumit stablo. Samo neka on meni drži ovu ljuljačku :-) Ovako ja njemu naplatim to šta im poziram u kapi i očalima :-)

A kad mi je svega dosta, prvo raščupam kosu, a onda urličem na uho onome ko me nosi :-) Tako da me se dobro čuje :-)

I nakon napornog dana, kad me svi izmrcvare (a ja im ne ostajem nikad dužna) ovako vam blaženo zaspem. Mama se stalno čudi kako ja to mogu ovako zaspat, ali meni je super ova poza. Jedino mi ide na živce šta me ona potegne za noge i ispruži me. Pa da mi nije ugodno ovako spavat, sigurno ne bi ovako zaspala. Zato, mama, ne diraj me kad spavam :-)

Pozdrav svima!!! Čim dobijem inspiraciju za pisanje, eto me opet. A do tada ćemo (šta je i normalno) slikavat Mišicine kućne čarolije (a i one van kuće) :-) :-) :-)