Marketing
NIJE NAS BILO NEKO VRIME......
Ma nije baš da nas nije bilo, nego ja nisam imala inspiracije za pisat. A nemam je ni sada. Ništa nam se značajno i bombastično ne događa. Ovako je to bilo ovih dana (u kratkim crtama):
- vrime je više onako kao u proliće nego u jesen
- još uvik smo po danu u kratke rukave jer je stvarno vruće
- Mišica obožava motore i čim vidi motor viče brm-brm. Jednaku ljubav iskazuje i prema autima, ali je auto bmmmm i obožava sidit na vozačevom mistu. Čini mi se kako će bit opsjednuta konjima, snagom, prijeđenim kilometrima... Nije ni čudo kad je od rođenja vječito po autu, a ljubav prema motorima naslijedila je od tate :-)
- svakim danom sve više stvari upija ko mala spužva
- naučila je plesat na glazbu koju proizvodi njena svirajuća žaba :-)
- obožava gurat utičnice u struju. Ali nismo zabrinuti jer smo sve štekere osigurali i zaštitili
- oduševila se ovcama i zove ih beee
- zakoniti i ja proslavili smo 4. godišnjicu braka
- bila nam vjenčana kuma u posjeti nekoliko dana
- kum nam je spremio odličnu večeru za godišnjicu (kaže da nas iznenadi i da se mi ne mučimo :-)
- Mišica posluša (ne baš svaki put) kad joj netko kaže NE. Zakonitog i mene NIKAD ne posluša, ali zato zna mahat prstom i vikat ne-ne :-)
- ona mi je svakodnevno nepresušan izvor i inspiracija za slikavanje
- ja počastila sebe novim gaćama koje sam već neko vrime tražila
- Mišicu je njen striko počastio novim cipelicama
i da ne duljim evo još malo slika naše princeze (dok mi ne doše neka inspiracija za pisanje normalnog posta)
Ovako ja mamu dođem molit da mi da jest. Jer se ona toliko zanese u blog i forum da zaboravi da sam ja gladna :-)
Pa sad vi recite da su moji roditelji normalni !!! Po danu me vode u kratke rukave vani, a navečer mi stavljaju ove krznene kape na glavu :-( I još im moram i pozirat i bit vesela. Ajme meni šta mi rade....
I nije im dosta one kape i šta čine krnju od mene, nego su mi nabavili i ove očale :-) I opet čine još večeg krnju od mene. I opet im moram pozirat :-( Ma nije meni to teško sve dok njih to veseli i nasmijava :-)
A ovo vam ja nosim svoga dragog Mikija, mog pasa ljubimca. Mama i tata ovako stave mene i onda ih ja jašem. Samo ne znam zašto oni kleknu i idu na rukama i nogama. Pa mogu me i ovako nosit. A malo sam jahala i maminu kumu dok nam je bila u posjeti, samo je ona brzo rekla da je bole leđa i nije me više želila njiha-njiha :-) Draže mi je kad to rade mama i tata, kod njih to duže traje :-)
Dok malo ne porastem i ne budem se sama mogla ljuljat, tata će mi i dalje glumit stablo. Samo neka on meni drži ovu ljuljačku :-) Ovako ja njemu naplatim to šta im poziram u kapi i očalima :-)
A kad mi je svega dosta, prvo raščupam kosu, a onda urličem na uho onome ko me nosi :-) Tako da me se dobro čuje :-)
I nakon napornog dana, kad me svi izmrcvare (a ja im ne ostajem nikad dužna) ovako vam blaženo zaspem. Mama se stalno čudi kako ja to mogu ovako zaspat, ali meni je super ova poza. Jedino mi ide na živce šta me ona potegne za noge i ispruži me. Pa da mi nije ugodno ovako spavat, sigurno ne bi ovako zaspala. Zato, mama, ne diraj me kad spavam :-)
Pozdrav svima!!! Čim dobijem inspiraciju za pisanje, eto me opet. A do tada ćemo (šta je i normalno) slikavat Mišicine kućne čarolije (a i one van kuće) :-) :-) :-)
Post je objavljen 06.11.2005. u 22:14 sati.