OPROSTI MI

08.10.2015.


Image and video hosting by TinyPic

Malo vremena sam pored tebe
završavam poneki stih
ubacujem vesela slova u njih
kao pahuljice ih čuvam
da ih tuga ne dodirne.

Jesam li ti ikada spomenula,
da želim s oblakom letjeti
u njedrima neba ležati
i sa nebom se smijati?

Ne zaobilazim temu
samo ublažavam ispriku
da izbjegnem pitanje...
zašto još trajem?

Tvoje nevine smeđe oči traže odgovore,
jer zagonetke dobro poznaju
gledaju i krive same sebe
žive u nadi i obećanju
na ispisanim zidovima
onima što su građeni za nas dvoje:

„Kada se jedna cigla izvadi
zid se u provaliju ruši.“


<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.